Usamljenost i nesigurnost u savremenom dobu

Razgovarali smo sa psihologom Vesnom Travicom o sve češćoj pojavi usamljenosti i nesigurnosti među ljudima.

LS: Da li je neophodno podsećati na važnost ljubavi i bliskosti ne samo u detinjstvu, nego i tokom celog života?

VT: Mislim da jeste, jer u savremenom društvu podstiču se vrednosti rada, novca, uspeha, moći, a vrednosti ljubavi i bliskosti su zanemarene, ako ne i potpuno potisnute i zaboravljene.

Možemo da se zapitamo kakve promene u emotivnim odnosima donosi sve veća profesionalizacija života, nove tehnologije komunikacije i vladajuće ideologije individualizma i hedonizma u svetu i kod nas? Sve manje mladih se odlučuje na bračnu zajednicu, sve je veća stopa razvoda, oseća se sve veća otuđenost i ravnodušnost u međuljudskim odnosima.

Da li je danas imperativ za oba pola biti sâm i osloniti se samo na sebe? Da li smo spremni i sposobni da budemo sami celog života? Da li materijalna nezavisnost nužno vodi emocionalnoj nezavisnosti? Da li to teže pada muškarcima ili ženama, ili je to nezavisno od pola? Da li je uopšte moguće ostvariti emocionalnu nezavisnost i da li je ona psihološki zdrava?

LS: Koliko je usamljenost uzela maha? Da li postoje neki podaci o procentu ljudi koji nisu u emotivnoj vezi?

Problem usamljenosti sve više zahvata i našu sredinu koja je još dodatno opterećena višegodišnjom ekonomskom i moralnom krizom. U istraživanju ovog problema u Beogradu dobijen je rezultat na uzorku od preko 300 ispitanika da 36% mladih odraslih uzrasta od 23 do 33 godine nema blisku partnersku ili bračnu vezu i da kao glavne probleme u međuljudskim odnosima vide: egoizam, egocentrizam, neiskrenost, nedostatak komunikacije i tolerancije, vremena i novca.

LS: Šta kaže psihologija o ovom problemu?

VT: Psihologija kaže da je potreba za bliskošću i vezivanjem urođena biološka potreba, i da je važna ne samo u detinjstvu, za opstanak i normalan fizički i psihološki razvoj deteta, nego je značajna tokom celog života. U detinjstvu su glavne figure vezivanja roditelji, zatim prijatelji, a u odraslom dobu bi tu ulogu trebalo da preuzme partner.

Odnos bliskosti je odnos koji nam pruža osećanje sigurnosti, prijatnosti i pripadanja. Ako on ne postoji osećamo se usamljeno, nespokojno i bez oslonca, a ako postoji, onda se sa baze sigurnosti koju pruža partner sa poverenjem uključujemo u druge aktivnosti.

LS: Kakve posledice po zdravlje može da izazove usamljenost i nedostatak bliskosti?

Zanemarivanje i nezadovoljavanje potrebe za bliskošću i vezanošću može dovesti do ozbiljnih posledica.

Nedostatak ili neadekvatnost roditeljske ljubavi i brižnosti je po mnogim psihoterapijskim i psihološkim školama uzrok većine psihičkih poremećaja.

Posledice dugotrajne usamljenosti, odnosno nedostatka bliskosti i ljubavi u odraslom dobu dovodi do: osećanja bezvrednosti i bespomoćnosti, prisustva stalne brige i iracionalnih strahova, osećanja besa, krivice, tuge, pa sve do fizioloških i telesnih problema: nesanice, lošeg apetita, umora, glavobolje, probavnih teškoća, srčanih bolesti, teških hroničnih bolesti itd.

Efekti dugotrajnog stanja usamljenosti su negativni: smanjena samoregulacija, depresija, problemi sa spavanjem, smanjene kognitivne sposobnosti, posebno učenja i pamćenja, povećan doživljaj stresa i pretnje, zdravstveni problemi, srčane bolesti, slab imunitet, alkoholizam, suicid, itd.

Savremeni čovek pati od povećanog osećanja anksioznosti, nesigurnosti i nestabilnosti, što su sve posledice savremenog načina života i nezadovoljenja potrebe za bliskošću.

LT: Da li nam individualizam i ideologija hedonizma donose nešto dobro ili ih treba uravnotežiti vrednostima brižnosti, bliskosti i ljubavi?

VT: Može da se pretpostavi da je ovo samo prolazna krizna faza nastabilnosti i privikavanja na nove uslove i da će se ljudi vremenom navići da budu i da funkcionišu dobro sami? Ali, da li će te individue biti psihološki zdrave i dobre za druge i sebe?

Bez bliskosti i brižnosti, bilo roditeljske u detinjstvu, bilo partnerske u odraslom dobu, razvijaju se osobe koje su sklone samooslanjanju i koje deluju emocionalno nezavisno ali to je samo privid. Njihova nezavisnost ustvari predstavlja odbranu od bazičnog osećanja nesigurnosti, inferiornosti i nestabilnosti. Pošto gaje nepoverenje prema drugima, nemaju razvijenu brižnost i empatiju i sklone su destruktivnim načinima rešavanja konflikata. Ovakve osobe se ne ulažu u odnose, već u posao i materijalne stvari.

Brojna istraživanja pokazuju da bez posvećenosti odnosu, brižnosti, određenog stepena žrvovanja za drugog i ideala nesebične ljubavi ne može da opstane ni jedan odnos, niti da se bude srećan i zadovoljan u odnosu.

Bliskost je važna za naše psihičko i fizičko zdravlje, dobrobit ne samo pojedinca, nego celog društva, i zato mislim da treba da se trudimo da povratimo vrednost bliskosti i brižnosti u naše živote.

Vesna Travica, diplomirani psiholog.

BLISKE TEME

POPULARNE TEME