Loš ili LDL holesterol

Holesterol se u krvi prenosi pomoću jedinjenja koja se nazivaju lipoproteini. Postoje dve vrste lipoproteina:

• Lipoproteini male gustine ili LDL, od engleskog Low Density Lipoproteins, i
• Lipoproteini velike gustine ili HDL, od engleskog High Density Lipoproteins.

Holesterol koji se prenosi pomoću LDL, odnosno lipoproteina male gustine, se stoga zove LDL holesterol, a odomaćen je i naziv loš holesterol.

Zašto se LDL holesterol naziva lošim?

Naime, kada je nivo LDL holesterola povišen, LDL počinje da se lepi za unutrašnju površinu krvnih sudova, čime ih sužava i smanjuje njihovu elastičnost. Ova pojava se zove ateroskleroza. Sužavanjem arterija povećava se šansa da dođe do srčanog ili moždanog udara. Zbog ovoga se LDL holesterol naziva lošim.

Sa druge strane, HDL odnosno lipoproteini velike gustine, skidaju višak holesterola sa unutrašnjih zidova krvnih sudova i odvode ga u jetru na reciklažu. Zato se HDL holesterol naziva dobar holesterol.

Treba razumeti da je holesterol koji se prenosi pomoću LDL isti kao i holesterol koji se prenosi pomoću HDL, s tim da LDL lepi holesterol na unutrašnjost arterija, a HDL ga skida. Holesterol sam po sebi nije loš, već način na koji se on prenosi i njegova količina u krvi.

Kod zdravih osoba, oko 70% holesterola u krvi se prenosi putem LDL.

Rezultati analize krvi

Kako smanjiti loš LDL holesterol?

Dijetom i životnim stilom. Veliku pažnju treba posvetiti pravilnoj ishrani:

• Uzimati beli luk. Dva do tri čena belog luka dnevno može da smanji holesterol za 10%.
• Unositi više mahunarki kao što su pasulj, sočivo i soja. Sojin protein znatno snižava LDL, a nalazi se u zrnu soje, sojinim pahuljicama, sojinom mleku i tofuu, ali ne i u soja–sosu i sojinom ulju.
• U ishrani koristiti maslinovo ulje jer ono snižava loš LDL, a povišava dobar HDL holesterol. Za razliku od njega suncokretovo, kukuruzno i sojino ulje snižavaju i dobar HDL holesterol.
• Orasi i bademi su bogati mononezasićenim mastima, koje smanjuju loš LDL holesterol. Orahe ne treba unositi u velikim količinama jer su dosta kalorični (100 g oraha daje 650 kkal) što može da dovede do porasta telesne težine. Nekoliko oraha dnevno je sasvim dovoljno.
• Avokado je bogat istom vrstom mononezasićenih masti kao badem i maslinovo ulje.
• Uzimati jagode, limun, kivi, papriku, paradajz i drugo voće i povrće koje sadrži dosta C vitamina jer je vitamin C, kao i E i beta karoten, antioksidantni vitamin, koji uništava slobodne radikale koji čine LDL holesterol toksičnim i opasnim.
• Jabuka, dunja i šargarepa sadrže dosta pektina koji snižava loš LDL, a povišava dobar HDL holesterol.
• Konzumirati grejpfrut jer on ne samo da snižava nivo holesterola, već i smanjuje masne naslage na zidovima arterija. Prednost treba dati samom plodu (mesu) grejpfruta, a ne soku od grejpfruta jer on ne sadrži korisna vlakna.
• Uzimati ovsene mekinje i pahuljice.
• Naročito izbegavati zasićene masne kiseline životinjskog porekla, koje se nalaze u punomasnom mleku, siru, masnoći iz mesa (juneće i svinjsko meso, kožica živine).
• Paziti na jaja, džigericu i mozak jer su bogati holesterolom.
• Piti zeleni čaj.
• Povećati fizičku aktivnost.
• Prestati sa pušenjem.
• Smanjiti gojaznost.

Kada se govori o visokom riziku povišenih vrednosti holesterola, zapravo se misli na visok nivo lošeg LDL holesterola i nizak nivo dobrog HDL holesterola. Iako količina ukupnog holesterola (zbir količina lošeg LDL i dobrog HDL holesterola) može biti i ispod 200 mg/dl, to ne znači da je time smanjen rizik od srčanih oboljenja jer je bitno imati zdrav odnos količina lošeg LDL i dobrog HDL holesterola. Treba težiti što manjim vrednostima lošeg LDL holesterola, a što većim vrednostima dobrog HDL holesterola.

Holesterol sam po sebi nije loš jer poseduje važnu i korisnu ulogu u našem organizmu kao što su izgradnja ćelijskih membrana i nekoliko osnovnih hormona. Stoga se ne treba odricati hrane koja poseduje holesterol. Treba samo voditi računa u kojoj količini se ona unosi i biti umeren u ishrani.

Nedostatak holesterola u organizmu može da ima za posledicu oštećenje jetre, smanjenje pamćenja i koncentracije.

Ako smatrate članak korisnim, podelite ga sa prijateljima:

NAJČITANIJI ČLANCI