Vitamini

Voće je bogato vitaminima.

Vitamini su organska jedinjenja veoma važna za zdravlje čoveka, imunitet i pravilan razvoj. Postoji 13 vrsta vitamina. Većinu vitamina (osim D i K) čovekov organizam nije u stanju da sâm proizvede te ih moramo unositi hranom. Koliko značaj imaju vitamini za zdravlje vidi se i po tome što njihov naziv potiče od latinske reči vita što znači život.

Svaki vitamin ima posebne i bitne uloge u organizmu. Nizak nivo određenih vitamina može izazvati zdravstvene probleme kao što npr. nedostatak vitamina C izaziva anemiju. Sa druge strane, neki vitamini mogu sprečiti zdravstvene probleme poput vitamina A koji sprečava noćno slepilo (slab vid u mraku).

Kako bi organizam imao dovoljno vitamina, potrebno je da se hranimo uravnoteženo i raznovrsno. Kao što nedostatak vitamina može imati štetne posledice po organizam, tako i višak nekih vitamina može izazvati zdravstvene probleme. Jedan od primera je vitamin A koji, ako se unosi u velikim količinama, može biti toksičan. Zato pročitajte više o vitaminu A.

Osobe koje su vegetarijanci bi trebalo da svoju ishranu dopune vitaminom B12.

U tabeli ispod navedene su osnovne uloge vitamina i namirnice u kojima su najzastupljeniji:

Vitamin	Uloga u organizmu	Hrana
A	Potreban za vid Pomaže u borbi protiv infekcija Održava kožu zdravom	Kelj, brokoli, spanać, šargarepa, slatki krompir, džigerica, jaja, punomasno mleko, pavlaka i sir.
B₁	Pomaže organizmu da iskoristi ugljene-hidrate (šećer) kao izvor energije Dobar za nervni sistem	Kvasac, šunka i ostali proizvodi od svinjetine, džigerica, kikiriki, proizvodi od integralnih žitarica i mleko.
B₂	Pomaže organizmu da iskoristi proteine (belančevine), ugljene-hidrate i masti Održava kožu zdravom	Džigerica, jaja, sir, mleko, lisnato zeleno povrće, grašak, pasulj, hleb od integralnih žitarica.
B₃	Pomaže organizmu da iskoristi proteine, ugljene-hidrate i masti Održava kožu zdravom Dobar za nervni sistem	Džigerica, kvasac, mekinje, kikiriki, krto meso, riba i živinsko meso.
B₅	Pomaže organizmu da iskoristi ugljene-hidrate i masti Pomaže organizmu u stvaranju crvenih krvnih zrnaca (eritrocita)	Govedina, piletina, jastog, mleko, jaja, kikiriki, grašak, pasulj, sočivo, brokoli, kvasac i integralne žitarice.
B₆	Pomaže organizmu da iskoristi proteine i masti Dobar za nervni sistem Pomaže prenos kiseonika (O₂)	Džigerica, integralne žitarice, žumance, kikiriki, banana, šargarepa i kvasac.
B₉ (folna kiselina ili folat)	Pomaže organizmu u stvaranju i održavanju novih ćelija Bitan za pravilan razvoj deteta za vreme trudnoće jer sprečava pojavu defekata	Lisnato zeleno povrće, džigerica, kvasac, pasulj, grašak, pomorandže, integralne žitarice.
B₁₂	Pomaže organizmu u stvaranju crvenih krvnih ćelija (eritrocita) Dobar za nervni sistem	Mleko, sir, jaja, džigerica, živina, rakovi i školjke, sardine, haringa, žitarice, kvasac.
C	Potreban za zdrave kosti, krvne sudove i kožu	Brokoli, zelene i crvene paprike, spanać, kupus, prokelj, pomorandže, grejpfrut, limun, paradajz, krompir, papaja i jagode.
D	Zdrave kosti	Riblje ulje, mleko i žitarice. Organizam čoveka je sposoban da sâm proizvede dovoljno vitamina D ako je izložen sunčevoj svetlosti od 5 do 30 minuta barem dva puta nedeljno.
E	Sprečava oštećenja ćelija Pomaže protok krvi Pomaže obnavljanje tkiva	Ulje iz pšeničnih klica, žitarice, žumance, goveđa džigerica, riba, mleko, biljna ulja, orasi, voće, grašak, pasulj, brokoli i spanać.
H (biotin)	Pomaže organizmu da iskoristi ugljene-hidrate i masti Potreban za rast mnogih ćelija	Džigerica, žumance, sojino brašno, žitarice, kvasac, grašak, pasulj, orasi, paradajz, lisnato zeleno povrće i mleko.
K	Pomaže zgrušavanje krvi prilikom posekotina Pomaže formiranje kosti	Lucerka, spanać, brokoli, kupus, kelj, prokelj, paradajz, biljna ulja i sir. Telo čoveka obično stvara svu količinu vitamina K koja mu je potrebna.