Vitamini

Voće

Voće je bogato vitaminima.

Vitamini su organska jedinjenja veoma važna za zdravlje čoveka, imunitet i pravilan razvoj. Postoji 13 vrsta vitamina. Većinu vitamina (osim D i K) čovekov organizam nije u stanju da sâm proizvede te ih moramo unositi hranom. Koliko značaj imaju vitamini za zdravlje vidi se i po tome što njihov naziv potiče od latinske reči vita što znači život.

Svaki vitamin ima posebne i bitne uloge u organizmu. Nizak nivo određenih vitamina može izazvati zdravstvene probleme kao što npr. nedostatak vitamina C izaziva anemiju. Sa druge strane, neki vitamini mogu sprečiti zdravstvene probleme poput vitamina A koji sprečava noćno slepilo (slab vid u mraku).

Kako bi organizam imao dovoljno vitamina, potrebno je da se hranimo uravnoteženo i raznovrsno. Kao što nedostatak vitamina može imati štetne posledice po organizam, tako i višak nekih vitamina može izazvati zdravstvene probleme. Jedan od primera je vitamin A koji, ako se unosi u velikim količinama, može biti toksičan. Zato pročitajte više o vitaminu A.

Osobe koje su vegetarijanci bi trebalo da svoju ishranu dopune vitaminom B12.

U tabeli ispod navedene su osnovne uloge vitamina i namirnice u kojima su najzastupljeniji:

Vitamin Uloga u organizmu Hrana
A
  • Potreban za vid
  • Pomaže u borbi protiv infekcija
  • Održava kožu zdravom
Kelj, brokoli, spanać, šargarepa, slatki krompir, džigerica, jaja, punomasno mleko, pavlaka i sir.
B1
  • Pomaže organizmu da iskoristi ugljene-hidrate (šećer) kao izvor energije
  • Dobar za nervni sistem
Kvasac, šunka i ostali proizvodi od svinjetine, džigerica, kikiriki, proizvodi od integralnih žitarica i mleko.
B2
  • Pomaže organizmu da iskoristi proteine (belančevine), ugljene-hidrate i masti
  • Održava kožu zdravom
Džigerica, jaja, sir, mleko, lisnato zeleno povrće, grašak, pasulj, hleb od integralnih žitarica.
B3
  • Pomaže organizmu da iskoristi proteine, ugljene-hidrate i masti
  • Održava kožu zdravom
  • Dobar za nervni sistem
Džigerica, kvasac, mekinje, kikiriki, krto meso, riba i živinsko meso.
B5
  • Pomaže organizmu da iskoristi ugljene-hidrate i masti
  • Pomaže organizmu u stvaranju crvenih krvnih zrnaca (eritrocita)
Govedina, piletina, jastog, mleko, jaja, kikiriki, grašak, pasulj, sočivo, brokoli, kvasac i integralne žitarice.
B6
  • Pomaže organizmu da iskoristi proteine i masti
  • Dobar za nervni sistem
  • Pomaže prenos kiseonika (O2)
Džigerica, integralne žitarice, žumance, kikiriki, banana, šargarepa i kvasac.
B9 (folna kiselina ili folat)
  • Pomaže organizmu u stvaranju i održavanju novih ćelija
  • Bitan za pravilan razvoj deteta za vreme trudnoće jer sprečava pojavu defekata
Lisnato zeleno povrće, džigerica, kvasac, pasulj, grašak, pomorandže, integralne žitarice.
B12
  • Pomaže organizmu u stvaranju crvenih krvnih ćelija (eritrocita)
  • Dobar za nervni sistem
Mleko, sir, jaja, džigerica, živina, rakovi i školjke, sardine, haringa, žitarice, kvasac.
C
  • Potreban za zdrave kosti, krvne sudove i kožu
Brokoli, zelene i crvene paprike, spanać, kupus, prokelj, pomorandže, grejpfrut, limun, paradajz, krompir, papaja i jagode.
D
  • Zdrave kosti
Riblje ulje, mleko i žitarice. Organizam čoveka je sposoban da sâm proizvede dovoljno vitamina D ako je izložen sunčevoj svetlosti od 5 do 30 minuta barem dva puta nedeljno.
E
  • Sprečava oštećenja ćelija
  • Pomaže protok krvi
  • Pomaže obnavljanje tkiva
Ulje iz pšeničnih klica, žitarice, žumance, goveđa džigerica, riba, mleko, biljna ulja, orasi, voće, grašak, pasulj, brokoli i spanać.
H (biotin)
  • Pomaže organizmu da iskoristi ugljene-hidrate i masti
  • Potreban za rast mnogih ćelija
Džigerica, žumance, sojino brašno, žitarice, kvasac, grašak, pasulj, orasi, paradajz, lisnato zeleno povrće i mleko.
K
  • Pomaže zgrušavanje krvi prilikom posekotina
  • Pomaže formiranje kosti
Lucerka, spanać, brokoli, kupus, kelj, prokelj, paradajz, biljna ulja i sir. Telo čoveka obično stvara svu količinu vitamina K koja mu je potrebna.

Pročitajte još:

OSTALE TEME: