Glukoza (šećer)

Glukoza (šećer)

Glukoza je glavni šećer u krvi koji služi kao najvažniji izvor energije.

Normalna količina glukoze je od 3,9 do 6,1 mmol/l (mili mola po litru).

Glukoza se još naziva dekstroza ili grožđani šećer što ne znači da postoji samo u grožđu, već je prvi put otkrivena u grožđu pa je tako dobila ime. Glukoza ili grožđani šećer nalazi se i u drugom voću, povrću i medu.

Glukoza je slatkog ukusa, a neophodna je za organizam jer se prilikom njene razgradnje u ćelijama, oslobađa velika količina energije koja je potrebna za mnoge životne funkcije.

Kako nastaje šećerna bolest (dijabetes)?

Kada glukoza, nakon probave, dospe u krv, ona se transportuje do ćelija kojima je potrebna energija. Da bi molekul glukoze ušao u ćeliju u kojoj će se razgraditi i osloboditi energiju, neophodan mu je insulin. Bez insulina molekul glukoze ne može da uđe u ćeliju.

Insulin je hormon koga izlučuje gušterača ili pankreas. Gušterača je žlezda koja se nalazi iza želuca uz dvanaestopalačno crevo (početni deo tankog creva). Ime je dobila po obliku koji podseća na guštera.

Insulin počne da se izlučuje kada se nivo glukoze u krvi poveća. Ako nema dovoljno insulina, ćelije kojima je potrebna energija, ne mogu iz krvi da preuzmu molekule glukoze. Tako nastaje šećerna bolest ili dijabetes.

Pošto ćelije zbog manjka insulina ne mogu da preuzmu glukozu, to dovodi do toga da one ne mogu da nadoknade izgubljenu energiju te ceo organizam počinje da oseća slabost i malaksalost. Tada ćelije šalju signal da im je potrebna dodatna energija na šta reaguje jetra pretvarajući rezerve glikogena u glukozu koja prelazi u krv i odlazi do ćelija koje su poslale signal. Ali ako i dalje postoji manjak insulina u krvi, te iste ćelije neće moći da preuzmu glukozu iz krvi. Sa druge strane, povećanu količinu glukoze u krvi, organizam doživljava kao opasnost te počinje uklanjati glukozu iz krvi putem mokraće uz veliku količinu tečnosti. Otuda se javlja pojačan osećaj žeđi.

Bolesna osoba se oseća slabo i malaksalo te ima potrebu za povećanim unosom hrane kako bi nadoknadila energiju. Ali kako organizam ne može da stvori dovoljnu količinu insulina, hrana koja je u obliku glukoze ušla u krv, se i dalje ne može preuzeti od strane ćelija. Pošto se u krvi nalazi povećana koncentracija glukoze, ona biva odstranjena iz organizma mokraćom. Zato se dešava da bolesna osoba i pored pojačanog unosa hrane, gubi na težini jer se deo hrane pretvoren u glukozu izluči mokrenjem.

Simbol dijabetesa:
plavi krug sa prazninom u centru

Prvi znaci šećerne bolesti ili dijabetesa su:

• Povećan osećaj žeđi,
• Obilnije mokrenje,
• Umor i
• Postepeno smanjenje telesne težine.

Tipovi dijabetesa

Postoje dva tipa šećerne bolesti: tip 1 i 2.

Tip 1

Nastaje kada žlezda gušterača ili pankreas nije sposobna da proizvede dovoljnu količinu insulina. Tada organizam ne može da preuzme dovoljno glukoze koja se nalazi u krvi.

Bolest je najčešće nasledna. Javlja se kao posledica toga da organizam sopstvene ćelije pankreasa doživljava kao strane i počinje da ih uništava (ova bolest spada u tzv. autoimune bolesti).

Ćelije kojima manjka energije, šalju signal jetri koja reaguje tako što počinje stvarati velike količine glukoze iz rezerva glikogena, proteina i masti. Posledica toga je nagli porast koncentracije glukoze u krvi koja opet sa druge strane i dalje ne može da uđe u ćelije bez insulina. Povećanu koncentraciju glukoze, organizam doživljava kao opasnost te započinje proces njenog izlučivanja iz organizma putem mokraće uz dosta tečnosti.

Tip 1 šećerne bolesti prate svi oni tipični simptomi kao što su obilnije mokrenje, pojačan osećaj žeđi, umor i postepeno smanjenje telesne težine.

Tip 1 je znatno ređi od tipa 2 dijabetesa. Od tipa 1 boluje manje od 10% ukupnog broja bolesnika koji boluju od šećerne bolesti. Tip 1 se može pojaviti u bilo kom životnom dobu, ali se najčešće javlja u periodu do 30 godina.

Tip 1 dijabetesa se lako otkriva zbog specifičnih znakova kojima se manifestuje, ali je težak za lečenje koje se sprovodi davanjem insulina u vidu injekcija, uzimanjem insulina kroz pumpicu ili čak transplatacijom gušterače.

Tip 2

Nastaje zbog povećane telesne težine. Tada je broj masnih ćelija u organizmu povećan. Te ćelije predstavljaju fizičku prepreku ulasku glukoze u ćelije kojima je potrebna energija. Stoga gušterača počinje da stvara veće količine insulina kako bi se savladao taj otpor.

Tip 2 šećerne bolesti nastaje zbog povećanog otpora pri ulasku glukoze u ćelije, a ne zbog manjka insulina u krvi kao kod tipa 1. Međutim, do pojave šećerne bolesti dolazi tek onda kad otpor nadmaši količinu insulina koju gušterača može da proizvede.

Tip 2 šećerne bolesti je vrlo podmukao jer nastaje postepeno i teško ga je uočiti. Bolest može ostati neotkrivena i 10 godina, a u međuvremenu ostaviti ozbiljne posledice po zdravlje:

• Oštećenje vida,
• Oštećenje krvnih žila (arterija i vena),
• Srčani udar ili infarkt,
• Upala i gangrena noge koja se veoma često završi amputacijom noge.

Tip 2 šećerne bolesti je veoma čest (otprilike 90% od ukupnog broja obolelih od šećerne bolesti). Tip 2 se teško dijagnostikuje i kasno otkriva što često ostavlja trajne posledice na druge organe.

Da bi se osujetilo pojavljivanje tipa 2 šećerne bolesti treba primenjivati sledeće mere:

• Umereno se hraniti. U ishrani koristiti žitarice, povrće, voće, vitamine A, C, E, antioksidanse,
• Voditi računa o telesnoj težini,
• Redovno vežbati,
• Izbegavati stresne situacije,
• Prestati pušiti.

Dijagnoza šećerne bolesti

Povišene količinine glukoze u krvi (> 6,7 mmol/l ujutru, na prazan stomak ili > 11,1 mmol/l u toku dana) ukazuju na šećernu bolest ili dijabetes. Neophodno je izvršiti barem dva nezavisna merenja kako bi se potvrdile povišene vrednosti glukoze u krvi.

Nešto više o šećerima

Strukturna formula glukoze.

Jednostavni šećeri ili monosaharidi

Najpoznatiji jednostavni šećeri su:

• Glukoza,
• Fruktoza i
• Galaktoza.

Jednostavni šećeri se sastoje se samo od jednog molekula.

Fruktoza se još naziva i voćni šećer jer se nalazi uglavnom u voću. Fruktoza se takođe može naći u povrću i medu. Fruktoza se u prirodi najčešće povezuje s glukozom čineći saharozu koja spada u grupu dvostrukih šećera ili tzv. disaharida (sastoje se od dva molekula). Voće ne sadrži samo fruktozu - voće sadrži i glukozu i saharozu, takođe.

Galaktoza je manje poznati šećer koji se nalazi se u mlečnom šećeru ili laktozi.

Dvostruki šećeri ili disaharidi

Najpoznatiji dvostruki šećeri su:

• Saharoza,
• Maltoza i
• Laktoza.

Dvostruki šećeri se sastoje od dva molekula.

Saharoza se sastoji od jednog molekula glukoze i jednog molekula fruktoze. Šećer koji se dobija iz šećerne repe i šećerne trske sastoji se od saharoze.

Maltoza se sastoji od dva molekula glukoze. Maltoza se još naziva i slad, a može se proizvesti iz skroba krompira ili žitarica. Najpoznatiji sladovi su od žitarica, kao npr. pšenični slad, kukuruzni slad i ječmeni slad.

Laktoza se sastoji od jednog molekula glukoze i jednog molekula galaktoze. Laktoza se još naziva i mlečni šećer. Laktoza se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima.

Mnogostruki šećeri ili polisaharidi

Najpoznatiji mnogostruki šećeri su:

• Skrob,
• Glikogen i
• Celuloza.

Mnogostruki šećeri se sastoje do velikog broja molekula glukoze.

Skrob služi kao rezerva hrane u biljkama te je zato hrana biljnog porekla bogata skrobom: žitarice (hleb, testenine, brašno, pahuljice), krompir, mahunarke i povrće.

U procesu varenja skrob se rastavlja na molekule glukoze koji se krvlju transportuju do ćelija gde se koriste za dobijanje energije.

Glikogen služi kao rezerva hrane kod ljudi i životinja. Glikogen se, kao i skrob, sastoji od velikog broja molekula glukoze. Glikogen se skladišti u jetri i mišićima odakle se oslobađa kada postoji trenutna potreba za energijom.

Ako smatrate članak korisnim, podelite ga sa prijateljima:

NAJČITANIJI ČLANCI