Šta je HIV, a šta SIDA?

HIV je virus koji dovodi do postepenog slabljenja imunog sistema što umanjuje sposobnost organizma da se bori protiv infekcija i pojednih tumora. HIV je skraćenica koja označava virus humane imunodeficijencije (eng. Human Immunodeficiency Virus).

SIDA ili AIDS pak predstavlja poslednji i najteži stadijum HIV infekcije kada imuni sistem toliko oslabi da i obična prehlada može imati kobne posledice.

Dakle, HIV pozitivna osoba je osoba zaražena HIV-om, ali to ne znači da ona ima sidu.

Izgled HIV virusa.

HIV pozitivna osoba se ne može prepoznati jer može da izgleda potpuno zdravo i da bude sposobna za rad ili bilo koju drugu aktivnost. Ona ne mora znati da nosi virus u sebi, a može živeti dugo, bez ikakvih simptoma.

Pre otkrića lekova protiv HIV-a, infekcija je kod zaraženih osoba vrlo brzo napredovala u sidu (već posle par godina). Sada je situacija drugačija i osobe zaražene HIV-om mogu živeti više decenija pre nego što razviju sidu uz pomoć lekova protiv HIV-a koji su otkriveni krajem XX veka.

SIDA znači sindrom stečenog gubitka imuniteta ili sindrom stečene imunodeficijencije (fr. Syndrome d'immunodéficience acquise). Sida se na engleskom kaže AIDS što je skraćenica od Acquired Immunodeficiency Syndrome. U srpskom jeziku je češće u upotrebi reč sida, jer se morfološki lakše menja po padežima nego ejds.

Svetski dan borbe protiv side je 1. decembar. Prvi put je održan 1988. godine.

Crvena tračica je simol solidarnosti
sa ljudima koji su HIV pozitivni
ili boluju od side.

Kako se HIV prenosi?

HIV infekcija se prenosi preko određenih telesnih tečnosti zaražene osobe:

• krv,
• presemena i semena tečnost,
• vaginalni sekret,
• rektalni sekret,
• mleko.

Da bi do infekcije došlo ove tečnosti moraju biti u direktnom kontaktu sa sluzokožom, oštećenom kožom ili da budu direktno ubrizgane u krvotok (npr. putem igle i šprica). U velikom broju slučajeva ulazak HIV-a u organizam odigrava se preko sluzokože usta, početnog dela penisa, vagine i rektuma.

Putevi prenosa HIV infekcije su:

• Nezaštićen seksualni kontakt (bez kondoma) sa HIV inficiranom osobom:
  • Analni seks je najrizičniji. Rizik je veći kod osobe nad kojom se vrši akt.
  • Vaginalni seks je drugi po redu najrizičniji oblik seksualnog kontakta.
  • Oralni seks, ali se smatra da je rizik od prenošenja infekcije manji u odnosu na vaginalni i analni seks. Rizik se značajno povećava ukoliko tokom oralnog seksa dođe do ejakulacije u usta.
  • Promiskuitet i prisustvo drugih polno prenosivih bolesti povećavaju opasnost od infekcije HIV-om.

Upotreba kondoma je veoma pouzdan način zaštite od HIV infecije, ali treba imati na umu da nijedna zaštita pa ni kondom nisu 100% efikasni u sprečavanju infekcije HIV-om.

• Kontakt sa krvlju zaražene osobe:
  • Preko šprica i igle, bilo da je u pitanju slučajna povreda iglom (ovaj rizik prvenstveno se odnosi na medicinske radnike) ili korišćenje istog šprica i igle od strane većeg broja korisnika intravenskih narkotika (npr. heroin).
  • HIV infekcija se može preneti preko transfuzije krvi (primanjem krvi zaražene osobe). Međutim, rizik za ovakvim načinom prenošenja danas je nizak jer se sva krv dobrovoljnih davaoca rutinski testira na HIV.
• Transplantacija organa i tkiva nosi rizik od HIV infekcije po primaoca organa/tkiva, ali je taj rizik nizak obzirom na rutinsko testiranje krvi i tkiva davaoca na HIV.
• Prenos infekcije sa trudnice na plod tokom trudnoće i porođaja.
• Prenos infekcije sa zaražene majke na dete mlekom tokom dojenja.
• Kontakt između oštećene kože i sluzokože sa HIV inficiranom krvlju ili drugim telesnim tečnostima.

Koliko je HIV otporan u spoljašnjoj sredini?

HIV ne spada u grupu otpornih mikroorganizama i zbog toga ne može dugo da opstane niti da se umnožava u spoljašnjoj sredini (izvan ljudskog organizma). Zbog toga se HIV ne može preneti:

• Putem vode i vazduha.
• Preko insekata (kao što su komarci ili krpelji).
• Preko pljuvačke, suza ili znoja.
• Uobičajenim svakodnevnim kontaktom kao što je rukovanje, grljenje i drugo.
• Preko daske za WC šolju.

HIV virus u krvi.

Da li se HIV prenosi poljupcem sa zaraženom osobom?

Prema podacima CDC-a (Center for Disease Control) HIV se ne prenosi preko pljuvačke jer je koncentracija HIV virusa u pljuvačci vrlo mala da bi izazvala infekciju. Međutim, HIV se može preneti preko poljupca ukoliko osoba ima krvareće desni (ili rane u ustima koje krvare) jer tada dolazi do direktnog kontakta sa zaraženom krvlju.

Da li se HIV prenosi uobičajenim svakodnevnim kontaktom (rukovanje, grljenje i drugo)?

Ne. Rukovanje, grljenje, upotreba toaleta, pijenje iz iste čaše ne nose rizik od HIV infekcije. Infekcija se ne prenosi kašljem i kijanjem zaražene osobe jer se virus ne prenosi vazduhom i ne može dugo da previži izvan organizma.

Da li se HIV prenosi preko ujeda komaraca ili drugih insekata?

Ne. Nema dokaza da komarci i drugi insekti prenose HIV čak ni u regijama gde postoji visok procenat zaraženih HIV-om i prisustvo velikog broja komaraca. Ovo se može objasniti time što HIV ne može da se umnožava (niti može da preživi) u insektu.

Stadijumi i simptomi HIV infekcije

Od trenutka nastanka, HIV infekcija prolazi kroz nekoliko stadijuma:

• Period inkubacije, traje 2-4 nedelje. U ovom periodu inficirani su bez tegoba.
• Akutni retrovirusni sindrom (ARS) nastaje 2-4 nedelje nakon infekcije, mada se može javiti i nakon 3 meseca. Oboleli ga najčešće opisuju kao najteži grip ikada. Međutim, neće sve inficirane osobe razviti tipičnu sliku ARS-a. Među najčešćim simptomima izdvajaju se:
  • Dijareja (proliv),
  • Malaksalost,
  • Povišena telesna temperatura,
  • Učestale gljivične infekcije,
  • Glavobolja,
  • Afte i gljivične infekcije u ustima,
  • Ukočenost i bolovi u mišićima,
  • Različiti osipi po koži,
  • Bol u grlu,
  • Otečenost limfnih čvorova.
• Hronična latentna faza infekcije. Nakon inicijalne infekcije virus postaje manje aktivan, ali je i dalje prisutan. Tokom ovog perioda većina inficiranih nema nikakve simptome i znake HIV infekcije zbog čega se ova faza zove latentna (latentno znači skriveno). Ovaj period može trajati 10 i više godina.
• SIDA (AIDS). Nakon infekcije HIV napada specifičnu vrstu krvnih ćelija koje se zovu CD4 ćelije (T helperi). Njihova uloga ogleda se u regulaciji imunog sistema pa sa padom njihovog broja dolazi do smanjenja odbrambenih sposobnosti organizma od infekcija i pojedinih tumora. U prošlosti se dijagnoza AIDS-a isključivo postavljala na osnovu prisustva ovih infekcija i tumora udruženih sa HIV infekcijom. Danas se prema preporukama CDC-a dijagnoza AIDS-a može postaviti ukoliko broj CD4 ćelija padne ispod 200 ćelija/mm3 čak i bez prisustva gore spomenutih infekcija i tumora.

Dijagnoza AIDS-a se može postaviti i ukoliko se kod HIV inficirane osobe pojave infekcije i tumori koji se češće javljaju kod HIV pozitivnih nego kod zdravih osoba:

• Herpes simpleks i herpes zoster (češće se javljaju i daju težu kliničku sliku nego kod HIV negativnih osoba),
• Kapošijev sarkom,
• Non-Hočkinov limfom,
• Tuberkuloza,
• Kandidijaza jednjaka,
• Upala pluća izazvana od strane Pneumocystis jiroveci,
• AIDS demencija (pogoršavanje i usporavanje mentalnih funkcija izazvano HIV-om),
• Toksoplazmatski encefalitis.

Testiranje na HIV

Rizičan kontakt sa obolelom osobom ne znači automatski i nastanak HIV infekcije. Međutim, za prenos HIV-a može biti dovoljan samo jedan rizičan kontakt sa obolelom osobom! Zbog toga bi svako ko je bio u riziku od dobijanja HIV infekcije trebalo da se testira.

Testiranje na HIV je dobrovoljno, poverljivo i anonimno.

Postoji nekoliko vrsta testova na HIV:

• Testovi na prisustvo specifičnih antitela su najčešće korišćeni testovi na HIV. Oni detektuju antitela na HIV, a ne prisustvo samog virusa.
  • Enzimski imuno test (EIA, ELISA) detektuje antitela na HIV u krvi, pljuvačci i urinu. Rezultati ovih testova dobijaju se u roku od 2 nedelje.
  • Brzi testovi na antitela protiv HIV-a takođe detektuju antitela u krvi, pljuvačci i urinu, ali se rezultati dobijaju znatno brže – za 10-20 minuta.

Ukoliko je rezultat nekog od ova dva testa pozitivan, neophodno je uraditi još jedan test – Western Blot ili test indirektne imunofluorescencije (IFA), koji se radi da bi se potvrdio rezultat prethodnog testa.

Da bi rezultati testa bili validni neophodno je da prođe određeno vreme od rizičnog kontakta (odnosno infekcije, ukoliko je do nje došlo) do trenutka testiranja! Najčešće korišćeni testovi na HIV podrazumevaju detekciju određenih antitela u krvi koja se ne pojavljuju odmah nakon infekcije već je za potrebno neko vreme. Ovaj vremenski period se zove period prozora i kod različitih osoba može trajati različito, uglavnom 6-8 nedelja od trenutka infekcije, a kod najvećeg broja ljudi period prozora ne traje duže od 6 meseci.

Značaj ovog perioda ogleda se u tome što tokom njegovog trajanja osoba može biti HIV pozitivna, a da rezultati testa budu negativni (ovakvi rezultati zovu se lažno negativni).

U Beogradu, u Gradskom zavodu za javno zdravlje je Savetovalište za HIV i AIDS počelo sa radom 1987. godine, a hot line svim zainteresovanim stoji na raspolaganju od 1992. godine. U Savetovalištu je moguće obaviti i anonimno testiranje i za sada su testovi besplatni.

Za dodatne informacije posetite sajt Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Lekovi protiv HIV-a

Prvi odobren lek protiv HIV-a (zidovudin) odobren je 1987. godine. Od tada je odobreno korišćenje još 30-ak lekova protiv HIV-a za tretman HIV inficiranih i obolelih od AIDS-a.

Lekovi protiv HIV-a nose različite nazive, a neki od njih su:

• Koktel,
• Antiretrovirusni lekovi (jer HIV spada u grupu retrovirusa)
• Visoko aktivna antiretrovirusna terapija (HAART – Highly Active Antiretroviral therapy)

Postoji više grupa lekova koji se najčešće uzimaju u kombinaciji.

Treba imati na umu da trenutno ne postoji lek koji može da izleči osobu od HIV-a. Ipak, antiretroviralni lekovi mogu da produže period trajanja infekcije i odlože ulazak u fazu side.

Autori članka dr Ivana Džunić i dr Rade Vesić.

Ako smatrate članak korisnim, podelite ga sa prijateljima:

KORISNI ČLANCI