Štitna žlezda
Štitna (štitasta) žlezda.
Štitna žlezda je jedna od najvećih endokrinih žlezda u organizmu koja pomoću svojih hormona reguliše metabolizam ostalih organa.
Nalazi se u prednjem delu vrata ispred grkljana i dušnika, a ima oblik štita ili leptira sa raširenim krilima.
Štitna žlezda se medicinski ispravno naziva štitasta, ali se naziv štitna odomaćio u upotrebi. Štitasta žlezda se ponekad naziva i tiroidna, od starogrčke reči tyreos što znači štit.
Za pravilno funkcionisanje štitne žlezde veoma je važan jod koji se preuzima iz krvotoka.
Najvažniji hormoni kojima štitna žlezda reguliše metabolizam, su tironin i tiroksin. Štitna žlezda proizvodi i hormon kalcitonin, koji učestvuje u regulaciji koncentracije kalcijuma u organizmu.
Štitna žlezda reguliše metabolizam organizma tako što ga ubrzava ili usporava pa se zato kaže da neki ljudi imaju „brz“ odnosno „spor“ metabolizam.
Za organizam nije dobar ni uvećan ni smanjen rad štitne žlezde.
Uloge štitne žlezde
Pored regulacije metabolizma, štitna žlezda ima i mnoge druge važne funkcije u organizmu:
- utiče na pravilan rast i razvoj fetusa i dece (naročito nervnog sistema),
- utiče na održavanje normalnog toka trudnoće i pravilnu seksualnu funkciju muškaraca i žena.
- podstiče stvaranje proteina (belančevina),
- ubrzava razgradnju masti iz masnog tkiva,
- ubrzava rad srca i povećava njegovu snagu (minutni volumen srca),
- povećava potrošnju kiseonika i stvaranje toplote,
- povećava snagu mišića umerenom koncentracijom svojih hormona, a izaziva umor i tremor (podrhtavanje) njihovom visokom koncentracijom,
- podstiče budnost, pamćenje i sposobnost učenja,
- povećava nervozu,
Pravilna ishrana za štitnu žlezdu
Za pravilan rad štitne žlezde naročito je bitan jod koji se iz spoljašnje sredine unosi hranom i vodom. Dnevna potreba odrasle osobe za jodom iznosi 150µg (mikrograma) odnosno ~1mg nedeljno.
Namirnice bogate jodom su:
- crni luk,
- produkti mora (riba, morska trava, suve morske alge, rakovi itd.),
- pečurke,
- jetreno ulje bakalara.
Joda ima i u mesu, jajetu, mleku, belom luku, ananasu, kruškama, limunu, ali u manjim količinama.
U mnogim delovima sveta pa i kod nas, koncentracija joda u zemlji je niska, što znači da joda nema u dovoljnoj meri ni u vodi ni u hrani. Uglavnom su to planinske oblasti.
Zbog smanjenog unosa joda kod odraslih se javlja struma ili gušavost, dok se kod dece javlja i niz drugih štetnih poremećaja poput mentalne zaostalosti (kretenizma).
Uz nedostatak joda u ishrani, deficit joda se može javiti i kao posledica konzumiranja hrane koja ima velike količine strumogenih namirnica koje smanjuju apsorpciju joda. To su npr.:
Kelj smanjuje apsorpciju joda.
- kupus,
- kelj,
- karfiol,
- keleraba,
- spanać,
- brokoli.
Kako bi se sprečile posledice deficita joda, vrši se jodiranje kuhinjske soli – dodavanjem 20 mg jodnih jedinjenja na 1 kg soli. Dnevne potrebe za jodom podmiruje 7 - 8 grama ove soli (oko 2 kafene kašičice). Vremenom se koncentracija joda u soli smanjuje, naročito ako se sô čuva na visokoj temperaturi. Zato sô treba dodavati hrani nakon kuvanja jer gubitak joda kuvanjem može biti i preko 50%.
Uvećana štitna žlezda sa smanjenom funkcijom se može javiti i kod preteranog unosa joda u organizam. Smatra se da ukoliko dnevni unos joda ne prelazi 2mg, nema opasnosti od štetnih efekata joda na organizam.
Bolesti štitne žlezde
-
Struma, poznata i kao „guša“ se manifestuje kao
uvećana štitna žlezda.
Struma se može javiti i kod povećane, ali i smanjene funkcije štitne žlezde.
Postoji toksična i netoksična struma:- Toksična struma je najčešće povezana sa povećanim nivoom hormona,
- Netoksična struma je uzrokovana nedostatkom joda (poznatija kao „endemska struma“).
- Hipotireoidizam (najčešći primer je Hašimoto (Hashimoto) tireoiditis) predstavlja smanjenu koncentraciju tireoidnih hormona. I u ovom slučaju se može javiti struma.
- Hipertireoidizam (najčešći primer je Grejvsova (Gravesova) bolest) označava povećanu koncentraciju tireoidnih hormona. Može i ne mora biti praćen pojavom strume.
- Maligni tumor (rak) je relativno čest, može se javiti kod osoba svih uzrasta i oba pola, pri čemu se češće javlja kod žena i osoba starijih od 30 godina.
- Solitarni čvor je veoma česta pojava, prema pojedinim istraživanjima više od pola odrasle populacije ima ovu promenu. Uglavnom je benignog karaktera.
- Tireoiditis je zapaljenje štitne žlezde koje je najčešće praćeno poremećajem funkcije, uglavnom hipertireoidizmom.
Simptomi smanjene funkcije štitne žlezde
Hipotireoidizam znači smanjenu funkciju štitne žlezde i slabije lučenje tireoidnih hormona. Simptomi su:
- pad metabolizma,
- povećanje telesne težine,
- usporen rad srca,
- osetljivost na hladnoću (zimogrožljivost),
- slaba pokretljivost creva, što kao posledicu može imati zatvor (opstipaciju),
- bleda, suva i perutava koža,
- žućkasta nijansa kože čela, dlanova i tabana,
- krti i lomljivi kosa i nokti,
- usporenost,
- zaboravnost,
- umor i malaksalost,
- depresija i psihoza,
- impotencija kod muškaraca i poremećeni menstrualni ciklus kod žena,
- smanjen libido i sterilitet kod oba pola,
- otečeno lice i očni kapci.
Pravilna ishrana kod smanjene funkcije
Kod osoba sa smanjenom funkcijom štitne žlezde preporučuje se unos sledećih namirnica:
- plava riba kao što su tunjevina, skuša, haringa, losos jer su bogate selenom i omega-3-masnim kiselinama,
- morski plodovi i školjke,
- integralni pirinač bogat selenom,
- orašasti plodovi,
- suncokretove semenke,
- citrusno voće i banane,
- jagode i šljive,
- šargarepa i paprika,
- maslinovo i riblje ulje,
- zeleni čaj.
Zbog smanjene funkcije štitne žlezde i usporenog metabolizma, preporučljivo je povećati unos vode u organizam.
Glavni faktor koji utiče na pojavu i razvoj hipotireoidizma je stres, a najbolji način za njegovo smanjenje redovno upražnjavanje fizičkih aktivnosti koje podstiču aktivnost štitne žlezde i ubrzavaju metabolizam.
Simptomi povećane funkcije štitne žlezde
Hipertireoidizam znači povećanu funkciju štitne žlezde i intenzivnije lučenje tireoidnih hormona. Simptomi su:
- ubrzani metabolizam,
- ubrzana potrošnja energije,
- gubitak telesne težine i pored dobrog apetita,
- stvaranje toplote,
- često preznojavanje,
- ubrzano lupanje i preskakanje srca (aritmija),
- povećan apetit i pokretljivost creva što za posledicu može imati dijareju,
- topla i vlažna koža, crveni dlanovi, povećana pigmentacija i depigmentacija,
- anksioznost i nervoza,
- opadanje kose.
Pravilna ishrana kod povećane funkcije
Kod osoba sa povećanom funkcijom štitne žlezde preporučuje se povećan unos aminokiselina, proteina i kalcijuma. Takođe, preporučuju su:
- integralne žitarice,
- strumogeno povrće (kupus, kelj, karfiol, keleraba, spanać, brokoli), kao i pasulj i rotkvice,
- začin kurkuma,
- omega-3-masne kiseline,
- vitamin C,
- soja, ali u fermentisanom obliku kao soja sos, tofu, miso.
Osobama sa povećanom funkcijom štitne žlezde se ne preporučuje boravak na moru, sunčanje, izlaganje visokim temperaturama i aktivno bavljenje sportom, dok se sa druge strane preporučuje boravak na planini, umerena fizička aktivnost i izbegavanje stresnih situacija.
Unos veće količine kafe ima štetno dejstvo na pravilan rad štitne žlezde jer kafa istovremeno poseduje stimulativni i strumogeni efekat na njenu aktivnost. Naime, kafa podstiče stvaranje tireoidnih hormona što predstavlja problem u slučaju da je aktivnost štitne žlezde već povećana, dok sa druge strane, otežava apsorpciju joda iz krvotoka što predstavlja problem kad je aktivnost štitne žlezde smanjena.
Unos veće količine kafe ima
štetno dejstvo.
Dijagnoza poremećaja štitne žlezde
Klinički pregled podrazumeva pipanje štitne žlezde, čime se može steći uvid u to da li je žlezda uvećana, kao i slušanje stetoskopom kod izraženih uvećanja.
Drugi i vrlo čest način dijagnoze poremećaja je metoda snimanja štitne žlezde:
- ultrazvukom kako bi se ustanovilo da li postoji uvećanje štitne žlezde i prisustvo čvorića i cista,
- nuklearna metoda snimanja koja se sprovodi pomoću vezivanja radioaktivnog joda u tkivu žlezde,
- CT skener i magnetna rezonanca (MRI).
Snimanje štitne žlezde ultrazvukom.
Dijagnoza poremećaja se može sprovesti i analizom krvi kojom se određuju nivoi tireoidnih hormona u krvi:
- slobodnih (engl. free) tireoidnih hormona (FT3, FT4),
- ukupnih tireoidnih hormona (T3, T4),
- tireo-stimulišućeg hormona (TSH).
Još jedan metod dijagnoze koji se primenjuje u slučaju da se sumnja na pojavu malignih čvorića je biopsija štitne žlezde. Biopsija se obavlja se uz pomoć tanke igle koja se koristi za ispitivanje čvorića.
Ova metoda se sprovodi uz kontrolu ultrazvukom kada se tanka igla plasira direktno u čvorić nakon čega se jedan njegov deo izvlači i šalje na patohistološki pregled. Ova metoda je, ukoliko je stručno izvedena, generalno bezopasna i osim manjeg hematoma (koji se ponekad javlja) ne dovodi do većih komplikacija. Osim toga, metoda se smatra bolnom koliko i vađenje krvi iz vene.
Saradnici sajta Lekar Savetnik dr Ivana Džunić i dr Rade Vesić.
Ako smatrate članak korisnim, podelite ga sa prijateljima:
