Holesterol

Holesterol je jedan od oblika u kome se javljaju masti, tj. lipidi. Holesterol se javlja u životinjskim, ali ne i u biljnim mastima. Veoma je rasprostranjen u svim ćelijama organizma, a naročito u nervnom tkivu. Između ostalog, holesterol je potreban za izgradnju ćelijskih membrana i proizvodnju nekoliko osnovnih hormona (kao npr. adrenalin, estrogen i testosteron).

U krvi je poželjno da bude manje od 5,2 mmol/l (milimola po litru) holesterola. Granično rizično je od 5,2 do 6,19 mmol/l, a visoko rizično preko 6,2 mmol/l.

Masti na unutrašnjim zidovima krvnih sudova.

Ustanovljeno je da oko 2/3 holesterola nastaje sintezom u organizmu (kod odrasle osobe oko 800-900 mg na dan), a svega 1/3 se unosi hranom. S obzirom na sposobnost organizma da ga stvara u velikim količinama, dovoljno je da se hranom unese oko 150-300 mg na dan. Deci je potrebna proporcionalno veća količina jer holesterol ima značajnu ulogu kao strukturni element svih ćelijskih i unutar ćelijskih membrana.

Najveći deo holesterola nastaje u jetri, a može nastati i u sluzokoži creva i nadbubrežnim žlezdama. Odatle se putem krvotoka prenosi do ćelija organizma. U krvi se holesterol transportuje tako što se veže za proteine gradeći lipoproteine. Prema gustini lipoproteini se dele na:

• LDL (engl. Low Density Lipoprotein), lipoproteini male gustine ili tzv. loš holesterol, i
• HDL (engl. High Density Lipoprotein), lipoproteini velike gustine ili tzv. dobar holesterol.

Holesterol se iz organizma uklanja preko žuči, perutanjem kože, mala količina se gubi urinom, dok žene koje doje, gube nešto holesterola i preko mleka.

Sadržaj holesterola u hrani

Holesterol je tipični produkt životinjskog organizma, pa se zato javlja u hrani životinjskog porekla, dok ga u biljnoj hrani nema. Posebno bogat izvor holesterola je žumance (jedno kokošije jaje sadrži oko 300 mg), sve iznutrice, punomasno mleko, meso i mesne prerađevine. Sadržaj holesterola u mesu nije posebno velik, ali ako je svakodnevni deo ishrane, ipak predstavlja bitan faktor povećanog unosa holesterola hranom.

Strukturna formula holesterola.

Prirodna ulja koja smanjuju nivo holesterola u krvnoj plazmi su ulja:

• Maslinovo,
• Soje,
• Kukuruza,
• Kikirikija,
• Suncokreta.

Posledice povećanog holesterola u organizmu

• Ateroskleroza,
• Kamenac u žučnoj kesi.

Ateroskleroza

Ateroskleroza se javlja kao posledica povećanja lošeg holesterola (LDL) u krvi i njegovog nagomilavanja na zidovima krvnih sudova što može da dovede do začepljenja istih, smanjenja njihove prirodne elastičnosti, a u kasnijim stadijumima, formiranja tromba, što može da uzrokuje srčani i moždani udar.

Od značaja je ne samo ukupna koncentracija holesterola u krvi, već i odnos njegovih delova. Najveći njegov deo se u krvi nalazi u obliku lošeg holesterola (LDL) (oko 70% ukupnog holesterola). Manji deo se nalazi u obliku dobrog holesterola (HDL), koji ima zaštitni efekat u odnosu na proces ateroskleroze.

Više o dobrom i lošem holesterolu, njihovim poželjnim količinama u krvi i ishrani koju treba primenjivati kako bi se održali u normalnim količinama, pročitajte na:

• Dobar holesterol
• Loš holesterol

3D model holesterola.

Faktori koji takođe mogu imati ulogu u nastajanju ateroskleroze su:

• Povišeni pritisak,
• Gojaznost,
• Fizička neaktivnost,
• Pijenje meke vode za razliku od tvrde.

Kamenac u žučnoj kesi

Prilikom uklanjanja holesterola iz krvi, holesterol dospeva u žuč u kojoj je nerastvorljiv. Kod ljudi sa kamencem u žučnoj kesi, dolazi do formiranja abnormalne žuči koja postaje prezasićena holesterolom. U žuči se višak holesterola taloži u vidu kristala, koji, ako se brzo ne izluče u crevo, narastaju i formiraju kamenje.

Na nivo holesterola u krvi utiču tri elementa u ishrani:

• Visok sadržaj zasićenih masnih kiselina,
• Visok sadržaj holesterola,
• Prekomerni energetski unos, što dovodi do gojaznosti, koja je često praćena povišenjem holesterola u krvi.

Esencijalne masne kiseline utiču na regulisanje količine holesterola u krvi. Masti sa većim sadržajem esencijalnih masnih kiselina mogu sniziti količinu holesterola u krvi.

Masne kiseline

Faktori koji dovode do porasta nivoa slobodnih masnih kiselina su:

• Emocionalni stres,
• Nikotin iz cigareta,
• Pijenje kafe,
• Uzimanje nekoliko velikih obroka umesto kontinuiranog hranjenja.

Terapija

• Izrazito smanjenje unosa masti do najviše 20 g na dan i liposolubilnih vitamina (rastvorljivih u mastima), kao što su vitamini A, D, E.
• Unos prirodnih ulja kao što su:
  • Maslinovo,
  • Sojino,
  • Kukuruza,
  • Kikirikija,
  • Suncokreta.

Ako smatrate članak korisnim, podelite ga sa prijateljima:

NAJČITANIJI ČLANCI