Pravilna ishrana po doktoru Pfafu

Sveže povrće je poželjno.

„Tok svake bolesti, počev od virusnih infekcija do malignih oboljenja, u velikoj meri može da zavisi od ishrane. Ishranom se u organizam unose sve hranljive materije koje telo ne može sâmo da stvori, a bez kojih ne bi moglo da funkcioniše. Bez odgovarajuće ishrane, čovek ne može da stvori odbrambene snage organizma, koje ga štite od raznih vrsta virusnih i bakterijskih infekcija.“

Lošom ishranom lako se dospeva u stanje avitaminoze - nedostatka određenih vitamina u organizmu, što dovodi do smanjene mogućnosti iskorišćavanja belančevina (proteina), masti (lipida) i šećera (ugljenih-hidrata)“, objašnjava primarijus doktor Ljubomir Pfaf, specijalista za ishranu - nutriciolog sa više od 4 decenija iskustva.

„Mnoge ozbiljne i česte bolesti današnjice, kao što su visok krvni pritisak ili dijabetes, koje za posledicu mogu da imaju infarkt srca ili šlog, čovek bi mogao da pobedi i sanira odbacivanjem loših navika u ishrani, umesto konzumiranjem tableta.“

„Postoje bolesti koje se mogu izlečiti ili dugo lečiti samo pravilnom ishranom. Na primer, kod šećerne bolesti (dijabetes) moderni medicinski pristup na prvo mesto izdvaja smanjenje telesne težine, uz dijetu i lagane fizičke aktivnosti. Tek kada se promenom ishrane, šetnjama i vežbama ne postigne smanjenje vrednosti šećera u krvi, pacijentu se daju tablete ili insulin“, kaže doktor Pfaf.

Bolesti krvnih sudova i srca su u 90% slučajeva posledica neodgovarajuće ishrane, unošenjem velikih količina masti i soli:
„Jedemo slaninu, sireve, masna mesa, a ne vodimo računa da li nam je to zaista potrebno i hoćemo li te unete kalorije uspeti da potrošimo tokom dana. Ako ste sportista ili se bavite poslom koji iziskuje veliki fizički napor, dnevno vam je potrebno od 3.200 do 3.600 kalorija. Ako na poslu sedite, ali ste izloženi stresu, ne treba vam više od 2.800 kalorija. Ako ne radite ništa, sedite pred televizorom, računarom ili čitate knjigu, ne treba vam više od 1.300 kalorija dnevno.“

„Moderan čovek je zaboravio na higijenu ishrane i to skupo plaća: mnogi zdravstveni problemi nastaju jer ne postoje pravilne navike u ishrani. Zašto je veliki problem pre polaska na posao doručkovati?“, pita doktor Pfaf. Zdravlju naročito škodi neredovna ishrana, ali i „nedostatak vremena da se lepo sedne i jede“.

„Pravilna ishrana podrazumeva 3, a idealno, 5 obroka dnevno. Doručak treba završiti do 8 sati izjutra, a zatim u 3 do 4 sata razmaka treba unositi po jedan obrok: užinu, ručak, užinu i večeru. U toku dana moramo da unesemo sve vrste namirnica koje sadrže potrebne hranljive materije: hleb, ulje, žitarice, mleko i mlečne proizvode, jaje, meso, povrće, voće, šećer i koncentrate, a najbolje je da oni budu iz voća, npr. fruktoza“, kaže doktor Pfaf.

Važno je imati ribu na jelovniku.

„Možete da znate sve o pravilnoj ishrani, ali ako niste u financijskoj mogućnosti, ne možete da uradite ništa da svoje zdravlje poboljšate ishranom. Ipak, ono što je najskuplje, ne znači istovremeno da je najbolje i najhranljivije. Leti kupujemo telećo meso jer se ono smatra zdravijim, ali zaboravljamo da u telećem mesu procenat holesterola iznosi oko 90%, dok je u svim ostalim nemasnim vrstama mesa taj procenat između 60 i 70 procenata. Od bifteka su mnogo jeftiniji riba i konjsko meso, koji se ubrajaju u kvalitetnije. Riba sadrži omega kiseline, antioksidanse, vitamine A i D, a ako je riba morska, onda je tu i jod. Tu je sve što nam treba za pravilno funkcionisanje organizma, ali je riba kod nas na trpezi, umesto najmanje 3 puta nedeljno, samo onda kad su posne slave i crkveni praznici. Industrija hrane takođe forsira neke proizvode, a zaboravljamo na namirnice koje su nam takoreći na dohvat ruke, poput jabuka. Netačno je govoriti da je lako bogatim da se zdravo hrane, jer videćete jako bogate ljude koji imaju više od 120kg, a gojaznost nije više samo estetski, već i zdravstveni problem“, objašnjava doktor Pfaf.

Nigde bez doručka

Kod svoje dece stvorite
zdravu naviku da
ne preskaču doručak.

„Nije tačno da savremeni zaposleni čovek ne jede 5 puta na dan, jer za to nema vremena, već zato što nema naviku. Ujutru kad ustanete, možete da doručkujete, a na poslu da pojedete užinu. Naročito je bitno da kod svoje dece stvorite zdravu naviku u ishrani, tako što ćete ih probuditi pola sata ranije i dati im doručak. Mnogo je bolje spremiti deci doručak, nego im davati novac da sama kupuju nešto u pekari ili na kiosku“, savetuje doktor Pfaf.

Hipokrat, čuveni antički lekar je rekao da je hrana tvoj lek, a lekar Georg Herber: „Ma ko bio otac jedne bolesti, pravilna ishrana je majka“.