Krvni pritisak

Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na površinu krvnog suda.

Normalnim krvnim pritiskom se smatra vrednost od 120/80 mmHg. Ipak, ono što je normalno za jednu ne mora biti normalno za drugu osobu iste starosti i konstitucije.

Svaki put kada srce otkuca, ono upumpava krv u arterije. U tom momentu je krvni pritisak najviši i zove se gornji ili sistolni. U periodu kada se srce odmara izmedu dva otkucaja, pritisak je najniži i zove se donji ili dijastolni.

Kod prosečnog zdravog mladog čoveka, u periodu mirovanja, gornji pritisak se kreće oko 120, a donji oko 80 mmHg. Ove vrednosti ostaju uglavnom nepromenjene do sredine dvadesetih godina, a onda se obično postepeno penju. Kod prosečnog šezdesetogodišnjaka gornji pritisak iznosi oko 140, a kod prosečnog osamdesetogodišnjaka oko 160 mmHg.

Vrednosti dobijene merenjem pomoću različitih instrumenata se odnose na pritisak u krvnim sudovima na nivou srca, jer on nije isti u svim delovima tela usled hidrostatskog efekta.

Merenje krvnog pritiska

Vrednosti krvnog pritiska

Hipertenzija

Hipertenzija je stanje stalno povišenih vrednosti arterijskog krvnog pritiska preko 140/90 mmHg.

Hipertenzija, pored koronarnih srčanih bolesti, može da dovede i do:

• moždanog udara,
• demencije,
• otkazivanja bubrega,
• oštećenja vida.

Pored hipertenzije, ostali faktori rizika koronarnih srčanih bolesti su:

• gojaznost i
• pušenje.

Posledice visokog krvnog pritiska

Visoki krvni pritisak oštećuje arterije tako da one vremenom gube elastičnost i fleksibilnost. Posledice visokog krvnog pritiska na arterije su još i:

• Ateroskleroza - proces zadebljanja zidova arterija; ovakve arterije mogu da otežaju dotok krvi u srce, mozak, bubrege i ekstremitete; ovakvo oštećenje arterija može vremenom da izazove bol u grudima (angina), infarkt, moždani udar, otkazivanje bubrega, aneurizme.
• Aneurizma - konstantno povišeni krvni pritisak može izazvati uvećanje arterija i stvaranje izbočina – aneurizma koje mogu da puknu, što dovodi do unutrašnjeg krvarenja opasnog po život; aneurizma se može stvoriti na bilo kojoj arteriji u bilo kom delu tela, ali je najčešća na aorti koja predstavlja najveću arteriju u telu.
• Koronarne bolesti - one su izazvane promenama na arterijama koje snabdevaju srce krvlju; ako su one sužene može se javiti bol u grudima (angina), aritmija ili infarkt.
• Moždani udar - usled visokog krvnog pritiska, arterije koje dovode kiseonik i hranljive materije u mozak, postaju zadebljane i mogu da puknu što može da izazove izliv krvi u mozak; takođe, smanjen dotok krvi u mozak može da dovede do demencije koja se manifestuje kao gubitak pamćenja, gubljenje sposobnosti rezonovanja, otežani govor i kretanje.
• Oštećenje bubrega - oštećenje arterija koje dovode krv u bubrege kao što su zadebljanja ili stvaranje aneurizma može da oteža proces filtriranja krvi od otpadnih materija i njihovu povećanu koncentraciju u krvi.
• Oštećenje vida - visoki krvni pritisak može da dovede do oštećenja fine mreže arterija koje napajaju organ vida kiseonikom i hranljivim materijama; moguće posledice su: retinopatija i optička neuropatija.

Od izuzetne je važnosti redovno kontrolisati visoki krvni pritisak. Procenjuje se da svaki peti čovek ima povišeni krvni pritisak, a da trećina njih toga čak nije ni svesna.

Živin manometar za merenje pritiska

Lečenje povišenog krvnog pritiska

Pored terapije koju propiše lekar, a koja može podrazumevati unos lekova, neophodno je postepeno promeniti način ishrane i životni stil.

U ishrani bi trebalo izbegavati masnu, prženu i pohovanu hranu, a povećati unos povrća i voća, kao i hrane sa zdravim mastima. Preporučuju se sledeće namirnice:

• belo pileće i ćureće meso,
• riba,
• maslinovo ulje i druga hladno ceđena ulja,
• žitarice u celom zrnu (integralni hleb i pirinač),
• začinsko bilje (bosiljak, biber, origano) umesto soli,
• bademi, lešnici, orasi (bogati omega-3 masnim kiselinama) umesto grickalica.

Redovan unos voća i povrća blagotvorno deluje na održavanje zdravog nivoa krvnog pritiska, očuvanje zidova krvnih sudova i kontrolu telesne težine. Od povrća se naročito preporučuju:

• paradajz,
• crni i beli luk,
• celer.

Koliko je celer zdrav za srce govori i narodna poslovica: „Ko neće da na srcu ima feler, neka uzima celer” ♥

Na smanjenje visokog krvnog pritiska pogodno utiče magnezijum kojeg ima u:

• zelenom, lisnatom povrću,
• mahunarkama,
• žitaricama u celom zrnu (integralnim žitaricama).

Dobar regulator krvnog pritiska je i kalijum. Namirnice koje obiluju kalijumom su:

• pasulj, paradajz, šargarepa, krompir, spanać i ostalo zeleno povrće,
• banana, smokva, grožđe i kajsija,
• kakao.

Namirnice koje bi trebalo izbegavati su:

• punomasno mleko, sir i kajmak,
• masno crveno meso, iznutrice i mesne prerađevine,
• margarin i majonez,
• pržena i pohovana hrana,
• zaprške,
• zaslađena i gazirana pića,
• slatkiši sa industrijskim, belim šećerom.

Takođe, posebnu pažnju treba obratiti na umereno unošenje natrijuma, odnosno kuhinjske soli (NaCl) jer povećani unos soli povišava krvni pritisak.

Što se tiče zdravijeg životnog stila, preporučuje se sve ono što je zdravorazumsko i sâmo po sebi podrazumevajuće:

• redovno upražnjavati umerenu fizičku aktivnost prilagođenu pojedincu,
• smanjiti gojaznost,
• prestati sa pušenjem,
• kontrolisati unos alkohola,
• dovoljno se naspavati.

Hipotenzija

Hipotenzija se definiše kao stanje u kome je vrednost krvnog pritiska ispod 100/60 mmHg uz postojanje određenih simptoma kao što su:

• umor,
• poremećaj sna,
• vrtoglavica,
• nesvestica,
• anksioznost ili depresija,
• osećaj jakog lupanja srca,
• znojenje.

Lečenje hipotenzije uključuje sledeće mere:

• prehrambene (umereno povećanje konzumiranja soli),
• unos kofeina,
• povećanje fizičke aktivnosti,
• postepeno ustajanje iz kreveta.

Ako smatrate članak korisnim, podelite ga sa prijateljima:

KORISNI I ZANIMLJIVI ČLANCI: