Krvni pritisak

Živin manometar

Živin manometar za merenje pritiska

Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na površinu krvnog suda.

Normalnim krvnim pritiskom se smatra vrednost od 120/80 mmHg. Ipak, ono što je normalno za jednu ne mora biti normalno za drugu osobu iste starosti i konstitucije.

Svaki put kada srce otkuca, ono upumpava krv u arterije. U tom momentu je krvni pritisak najviši i zove se gornji ili sistolni. U periodu kada se srce odmara izmedu dva otkucaja, pritisak je najniži i zove se donji ili dijastolni.

Kod prosečnog zdravog mladog čoveka, u periodu mirovanja, gornji pritisak se kreće oko 120, a donji oko 80 mmHg. Ove vrednosti ostaju uglavnom nepromenjene do sredine dvadesetih godina, a onda se obično postepeno penju. Kod prosečnog šezdesetogodišnjaka gornji pritisak iznosi oko 140, a kod prosečnog osamdesetogodišnjaka oko 160 mmHg.

Vrednosti dobijene merenjem pomoću različitih instrumenata se odnose na pritisak u krvnim sudovima na nivou srca, jer on nije isti u svim delovima tela usled hidrostatskog efekta.

Vrednosti krvnog pritiska

Kategorija Gornji pritisak (mmHg) Donji pritisak (mmHg)
Optimalan pritisak < 120 < 80
Normalan pritisak 120 – 129 80 – 84
Povišen pritisak 130 – 139 85 – 89
Blaga hipertenzija 140 – 159 90 – 99
Umerena hipertenzija 160 – 179 100 – 109
Teška hipertenzija ≥ 180 ≥ 110

Hipertenzija

Vrednosti arterijskog krvnog pritiska preko 140/90 mmHg, kod osoba starijih od 18 godina koje ne uzimaju lekove, smatraju se povišenim.

Tri osnovna faktora rizika koronarnih srčanih bolesti su:
  • Hipertenzija,
  • Gojaznost i
  • Pušenje.
Hipertenzija, pored koronarnih srčanih bolesti, može da dovede i do:
  • moždanog udara,
  • demencije,
  • otkazivanja bubrega,
  • oštećenja vida.

Posledice visokog krvnog pritiska

Visoki krvni pritisak oštećuje arterije tako da one vremenom gube elastičnost i fleksibilnost. Posledice visokog krvnog pritiska na arterije su još i:

  • Ateroskleroza - proces zadebljanja zidova arterija; ovakve arterije mogu da otežaju dotok krvi u srce, mozak, bubrege i ekstremitete; ovakvo oštećenje arterija može vremenom da izazove bol u grudima (angina), infarkt, moždani udar, otkazivanje bubrega, aneurizme.
  • Aneurizma - konstantno povišeni krvni pritisak može izazvati uvećanje arterija i stvaranje izbočina – aneurizma koje mogu da puknu, što dovodi do unutrašnjeg krvarenja opasnog po život; aneurizma se može stvoriti na bilo kojoj arteriji u bilo kom delu tela, ali je najčešća na aorti koja predstavlja najveću arteriju u telu.
  • Koronarne bolesti - one su izazvane promenama na arterijama koje snabdevaju srce krvlju; ako su one sužene može se javiti bol u grudima (angina), aritmija ili infarkt.
  • Moždani udar - usled visokog krvnog pritiska, arterije koje dovode kiseonik i hranljive materije u mozak, postaju zadebljane i mogu da puknu što može da izazove izliv krvi u mozak; takođe, smanjen dotok krvi u mozak može da dovede do demencije koja se manifestuje kao gubitak pamćenja, gubljenje sposobnosti rezonovanja, otežani govor i kretanje.
  • Oštećenje bubrega - oštećenje arterija koje dovode krv u bubrege kao što su zadebljanja ili stvaranje aneurizma može da oteža proces filtriranja krvi od otpadnih materija i njihovu povećanu koncentraciju u krvi.
  • Oštećenje vida - visoki krvni pritisak može da dovede do oštećenja fine mreže arterija koje napajaju organ vida kiseonikom i hranljivim materijama; moguće posledice su: retinopatija, optička neuropatija.

Od izuzetne je važnosti visoki krvni pritisak redovno kontrolisati.

Procenjuje se da svaki peti čovek ima povišeni krvni pritisak, a da trećina njih toga čak nije ni svesna.

Hipotenzija

Hipotenzija se definiše kao stanje u kome je vrednost krvnog pritiska ispod 100/60 mmHg uz postojanje određenih simptoma kao što su:

  • umor,
  • poremećaj sna,
  • vrtoglavica,
  • nesvestica,
  • anksioznost ili depresija,
  • osećaj jakog lupanja srca,
  • znojenje itd.

Lečenje hipotenzije uključuje sledeće mere:

  • prehrambene (umereno povećanje konzumiranja soli),
  • unos kofeina,
  • povećanje fizičke aktivnosti,
  • postupno ustajanje iz kreveta.

Ako smatrate članak korisnim, podelite ga sa prijateljima.

POVEZANE TEME

Svratite i na Fejsbuk
Da li ste znali

...da je za pravilan rad štitne žlezde neophodan jod?

Koje namirnice su bogate jodom?
Lekar savetnik preporučuje

Prirodan i efikasan način za sprečavanje proširenih vena:

Postolje za noge protiv proširenih vena