Hlamidija

Zaljubljeni par

Hlamidija je čest uzročnik bakterijske infekcije iz grupe seksualno prenosivih bolesti (STDSexually Transmitted Disease).

Hlamidija može dovesti do infekcije i kod muškaraca i kod žena, a sama infekcija nekada može biti praćena ozbiljnim i trajnim oštećenjima reproduktivnog sistema poput neplodnosti (infertiliteta).

Kada se govori o seksualno prenosivim bolestima, naziv hlamidija se odnosi na bakteriju Chlamydia trachomatis (izazivač STD-a). Međutim, treba imati na umu da postoji više bakterija iz grupe Chlamydia, a primeri su Chlamydia pneumoniae (izaziva upalu pluća – pneumoniju), Chlamydia psittaci (koja se sa ptica prenosi na ljude) i druge bakterije.

U ovom članku opisana je seksualno prenosiva bolest (STD) koju izaziva Chlamydia trachomatis.

Učestalost infekcije

Ova infekcija spada u grupu najčešće registrovanih seksualno prenosivih bolesti, kako kod nas tako i u svetu.

Prema rezultatima istraživanja CDC-a (Centers for Disease Control and Prevention, USA – Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, SAD) u 2011. godini je prijavljeno oko 1,5 miliona slučajeva, ali se procenjuje da je stvaran broj 2,86 miliona slučajeva.

Uzrok ovako velikom broju neprijavljenih slučajeva leži u činjenici da je kod velikog procenta obolelih ova infekcija bez simptoma (asimptomatska) zbog čega se takve osobe ne javljaju lekaru. Drugi moguć problem je neredovno prijavljivanje dijagnostikovanih slučajeva.

Prema statističkim podacima procenjuje se da 1 od 15 seksualno aktivnih osoba ima ovu infekciju, pri čemu najveći broj inficiranih ima manje od 25 godina.

Kako se hlamidija prenosi?

Hlamidija se prenosi seksualnim kontaktom sa inficiranom osobom. Pod seksualnim kontaktom podrazumevaju se vaginalni, analni i oralni seks. Infekcija se može preneti i bez da muškarac ejakulira.

Osobe koje su bile inficirane, a koje su uspešno izlečene ponovo se mogu inficirati hlamidijom nakon seksualnog kontakta sa obolelom osobom.

Prenos infekcije na oko (konjuktivitis) je moguć ukoliko osoba kontaminiranim rukama dodiruje oči. Poseban vid prenošenja hlamidije je prenos infekcije sa majke na dete tokom porođaja.

Ko je pod rizikom od nastanka infekcije?

Svaka seksualno aktivna osoba može biti inficirana hlamidijom. Povećan rizik od infekcije postoji kod osoba koje često menjaju i/ili imaju veliki broj seksualnih partnera.

Sve češća upotreba oralnih kontraceptiva (tzv. anti-baby pilule) dovela je do toga da mlade, seksualno aktivne žene imaju veću slobodu prilikom izbora seksualnog partnera i samim tim i veći broj istih što može povećati rizik od nastanka infekcije.

Ipak, najvažnije je razumeti da samo jedan seksualni kontakt sa obolelom osobom može dovesti do nastanka infekcije hlamidijom. To praktično znači da se infekcija može javiti i kod osobe koja ima samo jednog seksualnog partnera (ukoliko je partner inficiran).

Koji su simptomi infekcije hlamidijom?

Infekcija hlamidijom poznata je i kao „tiha infekcija“ jer najveći broj obolelih nema simptome - kod žena infekcija je bez simptoma u 70-80% slučajeva, a kod muškaraca u oko 50% slučajeva. Ipak, ukoliko postoje simptomi, oni se mogu javiti nekoliko nedelja nakon seksualnog kontakta sa inficiranom osobom. Bilo da je infekcija praćena simptomima ili ne, hlamidija može dovesti do oštećenja reproduktivnog sistema koja za posledicu mogu imati i neplodnost.

Ženski i muški polni organi

Kod žena infekcija prvo zahvata grlić materice (deo reproduktivnog sistema žene koji spaja vaginu sa telom materice) i/ili urinarni kanal (uretra). Ukoliko ima simptoma, oni se ogledaju u vidu:

  • pojačan vaginalni sekret,
  • bol prilikom seksualnog odnosa,
  • tegobe pri mokrenju (najčešće peckanje).

Nelečena infekcija se može proširiti na matericu i jajovode (jajovodi su kanali koji prenose oplođenu jajnu ćeliju od jajnika do materice) uzrokujući pelvičnu inflamatornu bolest (Pelvic Inflammatory Disease - PID). Ova bolest zahvata reproduktivne organe žene smeštene u karlici (pelvis je latinski naziv za karlicu). Pelvična inflamatorna bolest može biti asimptomatska (bez simptoma), ali može biti i simptomatska:

  • bol prilikom seksualnog odnosa,
  • bolovi u donjem delu stomaka i leđa,
  • bolne i neuredne menstruacije.

Kod muškaraca infekcija zahvata uretru (urinarni kanal) odakle se može proširiti na testise i/ili prostatu. Kod osoba sa simptomatskom infekcijom tegobe se javljaju u vidu:

  • tegobe pri mokrenju (najčešće peckanje),
  • sekrecija iz penisa,
  • bolovi i/ili otoci na jednom ili oba testisa.

Upražnjavanje analnog seksa može i kod muškaraca i kod žena dovesti do hlamidijalne infekcije rektuma (proktitis). Ove infekcije su često bez simptoma, ali u malom broju slučajeva se mogu javiti simptomi u vidu:

  • bol u predelu rektuma,
  • sekrecija iz rektuma,
  • krvarenje iz rektuma.

Hlamidijalni konjuktivitis se karakteriše crvenilom oka, osećajem grebanja i stranog tela u očima, pojavom sekreta, otokom kapaka i pojačanom osetljivošću na svetlost.

Komplikacije nelečene infekcije

Infekcija hlamidijom može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Ovo važi i za asimptomatsku (tihu) infekciju kod koje se lečenje ne sprovodi ili je odloženo zbog nedostatka prepoznatljivih tegoba, tj. simptoma.

Kod žena se nelečena infekcija može proširiti na matericu (uterus) i jajovode uzrokujući pelvičnu inflamatornu bolest. Pelvična inflamatorna bolest može i ne mora imati simptome, a kao najznačajnije komplikacije ove bolesti izdvajaju se:

  • neplodnost (infertilitet - nemogućnost ostvarivanja trudnoće),
  • vanmaterična trudnoća (potencijalno po život opasno stanje).

Kod trudnih žena najčešće komplikacije hlamdijalne infekcije su:

  • Pobačaj,
  • Prevremeni porođaj,
  • Prenošenje infekcije sa majke na dete tokom porođaja – može dovesti do konjuktivitisa novorođenčadi koji se može završiti slepilom kao i pneumonije koja može biti fatalna.

Kod muškaraca se komplikacije retko javljaju. Ukoliko se jave mogu dovesti do neplodnosti.

Kako se dijagnostikuje infekcija hlamidijom?

Svaka seksualno aktivna osoba može biti inficirana hlamidijom. Osoba kod koje se jave simptomi infekcije (sekrecija, tegobe pri mokrenju itd.) bi trebalo da izbegava seksualni odnos i da se što ranije javi svom lekaru.

Preporučuje se godišnje testiranje na hlamidiju svih seksualno aktivnih osoba koje imaju faktore rizika za nastanak infekcije (osobe koje imaju novog ili više od jednog seksualnog partnera). Testiranjem na hlamidiju bi trebalo da budu obuhvaćene i trudnice.

Testiranje na hlamidiju podrazumeva uzimanje vaginalnog i uretralnog brisa (bris mokraćnog kanala) i zasejavanje uzorka na hranljivu podlogu, a rezultati se uglavnom dobijaju nakon 7 dana. Jedna od novijih dijagnostičkih metoda je PCR metoda koja predstavlja specijalan laboratorijski metod dokazivanja genetskog materijala bakterije u uzorku urina ili brisu.

Veoma je važno testirati (bez obzira da li su simptomi prisutni ili ne) i ukoliko je potrebno lečiti sadašnjeg seksualnog partnera, čime bi se sprečio rizik od ponovne infekcije. Takođe je važno obavestiti prethodne seksualne partnere na moguć rizik od hlamidijalne infekcije.

Lečenje infekcije hlamidijom

Nekomplikovana infekcija hlamidijom se relativno lako leči antibioticima. Obolele osobe bi trebalo da izbegavaju seksualni kontakt 7 dana nakon primene jednokratne doze antibiotika odnosno do kraja sedmo-dnevne antibiotske terapije čime se sprečava širenje infekcije.

Od presudnog značaja je lečenje seksualnog partnera jer osoba čiji seksualni partner nije podvrgnut odgovarajućoj antibiotskoj terapiji ima veoma visok rizik od ponovne infekcije.

Osobe inficirane hlamidijom bi trebalo da se testiraju 3 meseca (prema nekim vodičima 6 meseci) nakon završene terapije kako bi se stekao uvid u efikasnost tretmana.

Napomena: U vezi dijagnostike i terapije ove bolesti obavezno se posavetovati sa svojim lekarom.

Prevencija hlamidijalne infekcije

Najsigurniji način za prevenciju hlamidijalne infekcije je izbegavanje rizičnog seksualnog kontakta kao i duga obostrano monogamna veza sa seksualnim partnerom koji nije oboleo.

Stalna i pravilna upotreba lateks kondoma snižava rizik od nastanka odnosno prenošenja hlamidije.

Pri izradi članka konsultovani su sledeći sajtovi:

Autori članka dr Ivana Džunić i dr Rade Vesić.

POVEZANE TEME:

POPULARNE TEME

Svratite i na Fejsbuk