Beljenje zuba

U svakom čoveku se krije želja za zdravim i atraktivnijim izgledom, a beo osmeh značajno doprinosi tome. U današnje vreme savremena stomatologija sa svojim estetskim metodama i materijalima je u mogućnosti da odgovori na zahteve mnogih pacijenata. Metode koje poboljšavaju estetiku zuba su brojne, a jedna od njih je popularna i široko rasprostranjena metoda izbeljivanja zuba (dental bleaching, dental whitening). Beljenje zuba predstavlja veoma kompleksan proces koji ne treba olako shvatati. Normalna boja zuba varira od plavičasto-bele ili žute ka sivo-beloj.

Pre svakog beljenja zuba potrebno je konsultovati se sa stomatologom da bi se utvrdio uzrok prebojenosti zuba i da li će postojeće metode beljenja zuba biti efikasne u datom slučaju. Nisu sve prebojenosti zuba podložne izbeljivanju

U odnosu na vrstu prebojenosti (diskoloracije) zuba vršiće se i odabir tehnike beljenja zuba. Zubi mogu biti prebojeni žuto, narandžasto, zelenkasto, sivo, braon i crno u zavisnosti od uzroka. Prebojenosti mogu biti:

Izgled zuba pre i posle beljenja

• unutrašnje i
• spoljašnje.

Unutrašnje (interne) prebojenosti zuba se javljaju kao posledice promene u sastavu ili debljini zubnog tkiva:

• Tetraciklinske prebojenosti - Tetraciklini (doksiciklin, dovicin) su antibiotici širokog spektra koji se koriste u lečenju mnogih infekcija (respiratornih infekcija, terapija akni, infekcija uzrokovanih hlamidijom, mikoplazmom, kolerom, brucelozom). Jedno od njihovih sporednih efekata je i to što vezuju kalcijum. Zbog toga se ne preporučuju trudnicama jer imaju neželjeno dejstvo na plod. Tetraciklini se ugrađuju u kosti, zglobove i zube deteta, i trajno prebojavaju zube u žuto ili sivo-braon. Takođe, tetraciklini se ne preporučuju sve dok traje mineralizacija stalnih zuba (osim umnjaka), a to je do detetove 8. godine. Kada stalni zubi izrastu, ovi antibiotici ne mogu više negativno uticati na njih.
• Fluoroza zuba - Fluoridi u dozvoljenoj koncentraciji deluju pozitivno na zube i sprečavaju nastanak karijesa kod dece i odraslih. Koristimo ih svakodnevno u pastama za zube, u vodi za piće i hrani. Fluoroza zuba nastaje kada se u periodu razvitka zuba (do 8. godine) uzimaju visoke koncentracije fluorida. To se može desiti ako deca progutaju pastu ili tečnost za zube, ako se nepravilno upotrebljavaju tabletice sa fluoridima. U Srbiji se voda za piće ne fluoriše (sadrži 0,3ppmF, a optimalno bi bilo 1ppmF), ali je u nekim delovima zemlje ona prirodno bogata fluoridima (Vrnjačka banja, Aranđelovac, Novi Pazar, Prokuplje preko 5ppmF). U tim područjima može doći do fluoroze zuba kod većeg broja stanovnika. Fluor se ugrađuje u zube umesto kalcijuma i dovodi na tom mestu do promene boje i strukture zuba. Mogu nastati bele ili ponekad i braon mrlje i ta mesta su hrapavija od ostatka gleđi. Beljenjem zuba braon mrlje se mogu ublažiti ili čak i izbeleti dok bele mrlje postaju još belje.
• Prebojenost usled traume zuba i nekroze (odumiranja) zubnog živca - Produkti raspadanja zubne srži (pulpe) prebojavaju zub iznutra. Takvi zubi mogu biti plave, sive, braon, crne ili čak roze boje.

Spoljašnje (eksterne) prebojenosti zuba se nalaze na površini zuba i najčešće su posledica loše oralne higijene. Ako su braon boje najčešće su posledica kafe, čaja, crnog vina, duvana, dugotrajne upotrebe vodica za ispiranje usta koje sadrže hlorheksidin, kao i jedne vrste hromogenih bakterija.

Postoji i posebna vrsta prebojenosti nastala usled zubnih materijala koji se koriste za ispune (plombe) i za punjenje kanala korena nakon njegovog lečenja. Često predstavljaju stručnu grešku stomatologa.

Po pravilu žućkaste prebojenosti se lakše i brže mogu izbeleti nego braon i crne. Tetraciklinska prebojenost i fluoroza se jako teško izbeljuju. Tretman traje više meseci i potrebna je kombinacija više tehnika izbeljivanja. Međutim, najčešća želja većine pacijenata je da posvetli „prirodnu“ boju zuba.

Tehnike beljenja zuba

Beljenje zuba može biti sprovedeno u ambulantnim uslovima od strane stomatologa ili u kućnim uslovima od strane samog pacijenta. Zubi koji se bele mogu biti vitalni (zdravi zubi kojima je promenjena boja ili su normalne boje, a pacijent ih želi posvetleti) ili avitalni (zubi kojima je izvađen živac i oni se mogu beleti pojedinačno).

Beljenje zdravih zuba

Beljenje zdravih zuba (vitalno beljenje) se sprovodi kada su svi zubi prebojeni. Ova vrsta beljenja može se vršiti u ambulantnim uslovima, kada se koriste visoke koncentracije supstance za beljenje (vodonik peroksid od 30%, 35%, 38% i karbamid peroksid 35%). Ova tehnika se naziva i „moćno beljenje“ (power bleaching).

Zaštita desni prilikom izbeljivana zuba.

Korišćenje lasera u postupku izbeljivanja.

Zbog visokih koncentracija desni se prvo moraju zaštititi ili specijalnom gumom (koferdam) ili gelom koji se učvrsti za desni (opaldam). Nakon toga nanosi se gel za beljenje na zube. On se može aktivirati svetlom, toplotom, laserom ili hemijski.

Vreme trajanja tretmana zavisi od vrste prebojenosti zuba i od uputstva proizvođača. Može biti u kraćim intervalima od 15 do 20 minuta više puta u toku jedne seanse ili 60 minuta više puta u toku nekoliko dana.

Kućno-noćno beljenje

Druga, vrlo popularna tehnika je kućno-noćno beljenje. Bitno je da i ono bude pod nadzorom stomatologa.

Trej u koji se smeštaju zubi.

Stavljanje gela u trej.

Kod ove metode prvo se izrađuje specijalna individualna kašika ili trej (nešto slično čuvarima zuba koji nose sportisti) u koji se stavlja gel za izbeljivanje.

U ovom slučaju koriste se gelovi nižih koncentracija i to karbamid peroksid 10%-22%.

Tretman može trajati nekoliko dana, od 2-6 nedelja ili po nekoliko meseci, u zavisnosti od vrste prebojenosti zuba.

Tračice za beljenje zuba

Takođe vrlo popularne su i tračice za beljenje zuba. To su polietilenske tračice koje sadrže 5,3% hidrogen peroksida. Više se preporučuju za održavalje postignutih rezultata beljenja ili za minimalno posvetljavanje „normalne“ boje zuba.

Paste za beljenje zuba sadrže minimalne koncentracije supstance za beljenje, 1% ili manje i minimalno su efikasne.

Tračica za beljenje zuba.

Neke mrlje na zubima, koje se nalaze samo na spoljašnjoj površini zuba, moguće je ukloniti i pomoću:

• ultrazvučnog aparata (kojim se uklanja i kamenac),
• poliranjem zuba uz pomoć specijalnih abrazivnih pasta,
• mikroabrazijom gleđi (uklanjanje najpovršnijeg sloja gleđi).

Ove metode sprovodi stomatolog.

Beljenje avitalnih zuba

Beljenje avitalnih zuba (depulpisanih, zuba kojima je izvađen živac) podrazumeva beljenje samo pojedinih zuba koji su prebojeni. Ove prebojenosti su vrlo izražene i teške za beljenje. Zato je potrebna visoka koncentracija materijala za beljenje. Koriste se 30%-38% vodonik peroksid ili 35% -100% karbamid peroksid. Zbog velikih koncentracija ova metoda se radi isključivo u ambulantnim uslovima. Nakon što se zubi i desni zaštite, na zub sa prednje i zadnje strane se nanosi gel za beljenje. Gel se aktivira najčešće uz pomoć helio lampe. Tretman se ponavlja dok se ne dođe do željenih rezultata.

Zubi kojima je izvađen živac (avitalni zubi).

Druga metoda se naziva još i „šetajuća“ tehnika. Kod ove metode materijal za beljenje stomatolog unosi u unutrašnjost zuba i ostaje u zubu. Zub se zatim zatvara privremenom plombom. Izbeljivač stoji u zubu 7 dana, nakon čega se opet menja. Postupak se ponavlja onoliko puta koliko je potrebno da se zub izbeli. Kada se beljenje završi zub se zatvara definitivnom plombom. Treba vodoti računa jer je moguće prebeljivanje zuba. Zato pacijenti treba da kontrolišu boju i da se jave stomatologu i pre zakazanog narednog tretmana ako je to potrebno. Ova tehnika se može kombinovati i sa ostalim tehnikama beljenja zuba.

Mehanizam beljenja zuba

Postoji više tehnika beljenja zuba, a sve u osnovi koriste materijale čiju aktivnu supstanu čine vodonik-peroksid (hidrogen) i karbamid peroksid.

Vodonik peroksid prodire kroz najpovršniji sloj zuba - gleđ i vrši razlaganje krupnih, tamnih organskih molekula geđi i dentina. Što su ti molekuli sitniji oni su svetlije boje. U jednom momentu dolazi do „tačke zasićenja“ gde su svi molekuli bezbojne boje i beljenje više nije moguće. Ako bi se beljenje dalje nastavilo došlo bi do razlaganja gleđi. Ovo bi trebalo da imaju na umu sve osobe koje su „zavisnici“ o beljenju zuba i koje nikad nisu zadovoljne belinom svojih zuba. Zato se uvek treba konsultovati sa stomatologom koji će proceniti kada se treba zaustaviti sa beljenjem da ne bi došlo do neželjenih efekata na zubno tkivo.

Ređe korišćeni materijali su:

• kombinacija dietil-etra i vodonik peroksida,
• hlorovodonična kiselina (HCl) 12% i silika-gel za odstranjivanje mrlja sa površine gleđi,
• perborati u vidu pasta za beljenje.

Šta posle beljenja?

Izgled zuba pre i posle izbeljivanja.

Treba znati da efekti beljenja nisu trajni. Svi spoljašnji faktori i loše navike koje su dovele do prebojavanja zuba moraju se eliminisati da bi efekat beljenja bio što duži. Treba izbegavati svu hranu i pića koji povećavaju kiselost u ustima i na zubima. Kiseline koje sadrže te namirnice prave mikroskopska oštećenja na površini zuba. U ta oštećenja ugrađuju se pigmenti iz namirnica i na taj način zubi bivaju prebojeni. Na ovaj način nastaje i karijes, a ne samo prebojenost zuba. Ovakve namirnice su:

• kafa,
• čajevi (naročito tamni, crni čajevi),
• gazirana pića (bilo obojena ili ne),
• energetska pića (gazirana i jako zaslađena),
• crno i belo vino,
• crveno i kiselo bobičasto voće (nar, grožđe, borovnice, ribizle, kupine, brusnica, kao i njihovi sokovi i hrana napravljena od njih),
• sosevi (kari sos, sos od paradajza, soja sos),
• slatkiši (bombone, lizalice, žvake u boji).

Sve ovo, i naravno duvan, treba izbaciti i u toku beljenja zuba.

Stare plombe ili krunice je potrebno promeniti nakon završenog beljenja jer njihova boja više neće odgovarati novoj boji zuba. To se savetuje nakon nedelju dana od završenog beljenja da bi se boja zuba stabilizovala.

Neželjeni efekti beljenja

Iako je danas beljenje zuba rutinska procedura i neželjeni efekti su minimalni, beljenje zuba se ne preporučuje u sledećim slučajevima:

• Osobama mlađim od 16 godina. Kod dece zubi imaju široku komoru unutar zuba pa je tako živac previše blizu površini zuba što može dovesti do prevelike osetljivosti nakon beljenja zuba.
• Osobama sa već osetljivim zubima. Zubi koji su već osetljivi usled ogoljenih vratova zuba, koji su previše potrošeni (abradirani) ili zahvaćeni karijesom, nisu predviđeni za beljenje. U tim slučajevima pristupa se nekim drugim estetskim zahvatima u vidu krunica ili faseta (venira).
• Osobama sa oboljenjima potpornog aparata zuba (parodoncijuma). Sredstva za beljenje zuba mogu iritirati desni koje su kod ovakvih pacijenata već upaljene (inflamirane). Takođe, kod osoba kod kojih su desni povučene, u ustima su vidljivi i delovi korena zuba koji je prekriven cementom žute boje koga nije moguće izbeleti.
• Zubi koji su prekriveni veštačkim krunicama ili velikim plombama. Veštačke materijale nije moguće izbeleti. Oni nakon beljenja ostaju tamniji od ostalih zuba pa ih je potrebno zameniti posle beljenja.
• Osobama koje su alergične na neke od sastojaka izbeljivača.
• Trudnicama i dojiljama.

Najčešći problem koji se javlja u toku beljenja zuba je osetljivost zuba i desni. Izbeljivač prodire kroz površinu zuba i često može ući i malo dublje i zahvatiti i zubni živac. Tada nastaje prolazna i blaga upala živca (hiperemija pulpe). Zbog čega je zub osetljiviji na nadražaje nego uobičajeno. Desni takođe mogu biti blago upaljene često i zbog iritacije od samog treja koji pritiska desni ukoliko nije pravilno napravljen. Zato se savetuje pa se pauzira jedan ili dva dana sa nošenjem treja. Takođe, mogu se koristiti i preparati na bazi fluorida ili 5% kalijum nitrata za smanjenje osetljivosti. Naizmenično se nose trejevi sa gelom za izbeljivanje jednu noć, a sledeću noć se u trej stavlja neki od gelova za smanjenje osetljivosti zuba. Savetuje se i dobro ispiranje usta od gela za beljenje i korišćenje neke od komercijalnih pasta za zube koje su namenjene za osetljive zube i sadrže fluoride ili kalcijum.

Za uspešnost terapije vrlo je važno da pacijenti imaju realna očekivanja. Rezultati beljenja zuba su različiti kod različitih ljudi. Zato je potrebno da se pacijenti odluče za najbolju tehniku beljenja za njihov slučaj. Svakako se nemojte odlučivati na neke samostalne tretmane bez konsultacije sa vašim stomatologom.

Milica Đekić, stomatolog.

POVEZANE TEME

POPULARNE TEME