Leukociti ili bela krvna zrnca

Broj leukocita u krvi

Kod zdravih, odraslih osoba on se kreće između 4 x 109 i 1,1 x 1010 po litru krvi, što otprilike čini 1% količine krvi.

Šta su to leukociti?

Leukocit

Leukocit među eritrocitima.

Leukociti ili bela krvna zrnca su ćelije imunološkog sistema čija je osnovna uloga zaštita organizma od zaraznih bolesti i stranih materija.

Povišen broj belih krvnih zrnaca je često indikator bolesti.

Leukociti nastaju u koštanoj srži, ali delom i u timusu (grudna žlezda koja se nalazi ispod grudne kosti), limfnim žlezdama i čvorovima, i slezini.

Povećanje broja leukocita iznad gornje granice se naziva leukocitoza, a smanjenje ispod donje granice leukopenia.

Postoje tri glavne vrste leukocita:

  • granulociti,
  • limfociti i
  • monociti.

Granulociti

Granulociti čine većinu belih krvnih zrnaca u perifernoj cirkulaciji. Postoji tri vrste granulocita:

  • Neutrofili koji se bore protiv bakterija,
  • Eozinofili koji se bore protiv većih parazita i kontrolišu reakcije na alergije koje se javljaju udisanjem,
  • Bazofili koji oslobađaju histamin prilikom reakcija nastalih udisanjem.

Limfociti

Limfociti uglavnom kruže limfnim sistemom. Postoji tri vrste limfocita:

  • B limfociti nastaju u koštanoj srži (eng. Bone marrow - B-cells). Oni stvaraju antitela koja uništavaju patogene činioce.
  • T limfociti nastaju u koštanoj srži, ali sazrevaju u timusu (eng. Thymus - T-cells). T-ćelije postoje kao:
    • Citotoksične T-ćelije,
    • Pomagačke T-ćelije, i
    • Supresorske T-ćelije.
    U uništavanju ćelija inficiranih virusima i ćelija raka, direktno učestvuju samo citotoksične T-ćelije, dok pomagačke i supresorske T-ćelije imaju ulogu regulacije ponašanja ostalih ćelija u imunološkom sistemu. Npr. pomagačke ćelije tipa CD4+ regulišu odziv imunološkog sistema i njihov nedostatak je jedna od pojava izraženih kod HIV-a.
  • Ćelije ubice takođe nastaju u koštanoj srži (eng. Natural Killer Cells). Njihova uloga je uništavanje ćelija inficiranih virusima i ćelija raka kao i kod citotoksičnih T-ćelija.

Monociti

Izgled krvnih ćelija. S leva na desno: eritrocit, trombocit, leukocit

Izgled krvnih ćelija. S leva na desno:
eritrocit, trombocit, leukocit.

Monociti uglavnom kruže limfnim sistemom. Monociti ulaze u druga tkiva gde deluju kao "usisavači", odnosno sposobni su da "pojedu" (fagocituju) ostatke izumrlih ćelija u organizmu.

Bolesti

Leukemija (gr. λευκός - beo, αίμα - krv) je vrsta raka koja je praćena nekontrolisnim razmnožavanjem belih krvnih zrnaca.

Ako smatrate članak korisnim, podelite ga sa prijateljima:

NAJČITANIJI ČLANCI

Proširene vene

Proširene vene izazivaju neugodan bol naročito pri stajanju i stvaraju osećaj "teških" nogu. Od proširenih vena boluje oko 25% žena i 15-20% muškaraca. Pročitajte kako ih sprečiti.

Štitna žlezda

Štitna žlezda kontroliše metabolizam i veoma je važna za pravilan razvoj fetusa tokom trudnoće. Pročitajte kako da prepoznate simptome u poremećaju rada štitne žlezde.

Eritrociti ili crvena krvna zrnca

Eritrociti ili crvena krvna zrnca prenose kiseonik (O2) i ugljen-dioksid (CO2) kroz organizam.

Trombociti

Trombociti su male krvne ćelije čija je osnovna uloga zaustavljanje krvarenja.

Krvni pritisak

Povišeni krvni pritisak uzrokuje aterosklerozu, aneurizme, moždani udar... Dugačak je spisak.

Dobar holesterol

Dobar holesterol uklanja loš holesterol sa unutrašnjih zidova krvnih sudova.