Leukociti ili bela krvna zrnca

Broj leukocita u krvi

Kod zdravih, odraslih osoba on se kreće između 4 x 109 i 1,1 x 1010 po litru krvi, što otprilike čini 1% količine krvi.

Šta su to leukociti?

Leukocit

Leukocit među eritrocitima.

Leukociti ili bela krvna zrnca su ćelije imunološkog sistema čija je osnovna uloga zaštita organizma od zaraznih bolesti i stranih materija.

Povišen broj belih krvnih zrnaca je često indikator bolesti.

Leukociti nastaju u koštanoj srži, ali delom i u timusu (grudna žlezda koja se nalazi ispod grudne kosti), limfnim žlezdama i čvorovima, i slezini.

Povećanje broja leukocita iznad gornje granice se naziva leukocitoza, a smanjenje ispod donje granice leukopenia.

Postoje tri glavne vrste leukocita:

  • granulociti,
  • limfociti i
  • monociti.

Granulociti

Granulociti čine većinu belih krvnih zrnaca u perifernoj cirkulaciji. Postoji tri vrste granulocita:

  • Neutrofili koji se bore protiv bakterija,
  • Eozinofili koji se bore protiv većih parazita i kontrolišu reakcije na alergije koje se javljaju udisanjem,
  • Bazofili koji oslobađaju histamin prilikom reakcija nastalih udisanjem.

Limfociti

Limfociti uglavnom kruže limfnim sistemom. Postoji tri vrste limfocita:

  • B limfociti nastaju u koštanoj srži (eng. Bone marrow - B-cells). Oni stvaraju antitela koja uništavaju patogene činioce.
  • T limfociti nastaju u koštanoj srži, ali sazrevaju u timusu (eng. Thymus - T-cells). T-ćelije postoje kao:
    • Citotoksične T-ćelije,
    • Pomagačke T-ćelije, i
    • Supresorske T-ćelije.
    U uništavanju ćelija inficiranih virusima i ćelija raka, direktno učestvuju samo citotoksične T-ćelije, dok pomagačke i supresorske T-ćelije imaju ulogu regulacije ponašanja ostalih ćelija u imunološkom sistemu. Npr. pomagačke ćelije tipa CD4+ regulišu odziv imunološkog sistema i njihov nedostatak je jedna od pojava izraženih kod HIV-a.
  • Ćelije ubice takođe nastaju u koštanoj srži (eng. Natural Killer Cells). Njihova uloga je uništavanje ćelija inficiranih virusima i ćelija raka kao i kod citotoksičnih T-ćelija.

Monociti

Izgled krvnih ćelija. S leva na desno: eritrocit, trombocit, leukocit

Izgled krvnih ćelija. S leva na desno:
eritrocit, trombocit, leukocit.

Monociti uglavnom kruže limfnim sistemom. Monociti ulaze u druga tkiva gde deluju kao "usisavači", odnosno sposobni su da "pojedu" (fagocituju) ostatke izumrlih ćelija u organizmu.

Bolesti

Leukemija (gr. λευκός - beo, αίμα - krv) je vrsta raka koja je praćena nekontrolisnim razmnožavanjem belih krvnih zrnaca.

Ako smatrate članak korisnim, podelite ga sa prijateljima:

NAJČITANIJI ČLANCI

Proširene vene

Proširene vene izazivaju neugodan bol naročito pri stajanju i stvaraju osećaj "teških" nogu. Od proširenih vena boluje oko 25% žena i 15-20% muškaraca. Pročitajte kako ih sprečiti.

Štitna žlezda

Štitna žlezda kontroliše metabolizam i veoma je važna za pravilan razvoj fetusa tokom trudnoće. Pročitajte kako da prepoznate simptome u poremećaju rada štitne žlezde.

Eritrociti ili crvena krvna zrnca

Eritrociti ili crvena krvna zrnca prenose kiseonik (O2) i ugljen-dioksid (CO2) kroz organizam.

Trombociti

Trombociti su male krvne ćelije čija je osnovna uloga zaustavljanje krvarenja.

Krvni pritisak

Povišeni krvni pritisak je poznat i kao „tihi ubica“ jer se njegovo štetno dejstvo oseti tek kada situacija postane ozbiljna. Može da dovede do ateroskleroze i moždanog udara. Pročitajte kako ga održati u normalnim granicama.

Dobar holesterol

Dobar holesterol uklanja loš holesterol sa unutrašnjih zidova krvnih sudova.