Loš holesterol ili LDL holesterol

Količina lošeg LDL holesterola u krvi

mg/dl mmol/l Tumačenje rezultata
<100 <2,6 Poželjan nivo lošeg LDL holesterola, predstavlja smanjen rizik za pojavu srčanih oboljenja
100 do 129 2,6 do 3,3 Skoro pa poželjan nivo lošeg LDL holesterola
130 do 159 3,3 do 4,1 Granica visokog nivoa lošeg LDL holesterola
160 do 189 4,1 do 4,9 Visok nivo lošeg LDL holesterola
>200 >4,9 Veoma visok nivo lošeg LDL holesterola, predstavlja visok rizik za pojavu srčanih oboljenja

Šta je to loš LDL holesterol?

Holesterol se u krvi prenosi pomoću jedinjenja koja se nazivaju lipoproteinima. Lipoproteini male gustine se skraćeno nazivaju LDL (engl. Low Density Lipoprotein), a holesterol koji se njima prenosi, LDL holesterol ili loš holesterol.

Kada je nivo LDL holesterola povišen, LDL počinje da se lepi za unutrašnju površinu krvnih sudova, čime ih sužava i smanjuje njihovu elastičnost. Ova pojava se zove ateroskleroza. Sužavanjem arterija povećava se šansa da dođe do srčanog ili moždanog udara. Zbog ovog razloga se LDL holesterol naziva lošim.

Ovaj naziv dovodi do zabune jer je holesterol koji se prenosi pomoću LDL isti kao i holesterol koji se prenosi pomoću HDL (lipoproteina velike gustine, engl. High Density Lipoprotein). Holesterol sam po sebi nije loš, već način na koji se holesterol prenosi i njegova količina izazivaju štetne posledice.

Kod zdravih osoba, oko 70% holesterola u krvi se prenosi putem LDL.

Kako smanjiti loš LDL holesterol?

Dijetom i životnim stilom. Veliku pažnju treba posvetiti pravilnoj ishrani:

  • Unositi više mahunarki kao što su pasulj, sočivo i soja. Sojin protein znatno snižava LDL, a nalazi se u zrnu soje, sojinim pahuljicama, sojinom mleku i tofuu, ali ne i u soja–sosu i sojinom ulju.
  • Uzimati beli luk. Dva do tri čena belog luka dnevno može da smanji holesterol za deset posto.
  • U ishrani koristiti maslinovo ulje jer ono snižava loš LDL, a povišava dobar HDL holesterol. Za razliku od njega suncokretovo, kukuruzno i sojino ulje snižavaju i dobar HDL holesterol.
  • Orasi i bademi su bogati mononezasićenim mastima, koje smanjuju loš LDL holesterol. Orahe ne treba unositi u velikim količinama jer su dosta kalorični (100 g oraha daje 650 kkal) što može da dovede do porasta telesne težine. Nekoliko oraha dnevno je sasvim dovoljno.
  • Avokado je bogat istom vrstom mononezasićenih masti kao badem i maslinovo ulje.
  • Uzimati jagode, limun, kivi, papriku, paradajz i drugo voće i povrće koje sadrži dosta C vitamina jer je vitamin C, kao i E i beta karoten, antioksidantni vitamin, koji uništava slobodne radikale koji čine LDL holesterol toksičnim i opasnim.
  • Jabuka, dunja i šargarepa sadrže dosta pektina koji snižava loš LDL, a povišava dobar HDL holesterol.
  • Konzumirati grejpfrut jer on ne samo da snižava nivo holesterola, već i smanjuje masne naslage na zidovima arterija. Prednost treba dati samom plodu (mesu) grejpfruta, a ne soku od grejpfruta jer on ne sadrži korisna vlakna.
  • Uzimati ovsene mekinje i pahuljice.
  • Naročito izbegavati zasićene masne kiseline životinjskog porekla, koje se nalaze u punomasnom mleku, siru, masnoći iz mesa (juneće i svinjsko meso, kožica živine).
  • Paziti na jaja, kavijar, džigericu i mozak jer su bogati holesterolom.
  • Piti zeleni čaj.
  • Povećati fizičku aktivnost.
  • Prestati sa pušenjem.
  • Smanjiti gojaznost.

Kada se govori o visokom riziku povišenih vrednosti holesterola, zapravo se misli na visok nivo lošeg LDL holesterola i nizak nivo dobrog HDL holesterola. Iako količina ukupnog holesterola (zbir količina lošeg LDL i dobrog HDL holesterola) može biti i ispod 200 mg/dl, to ne znači da je time smanjen rizik od srčanih oboljenja jer je bitno imati zdrav odnos količina lošeg LDL i dobrog HDL holesterola. Treba težiti što manjim vrednostima lošeg LDL holesterola, a što većim vrednostima dobrog HDL holesterola.

Holesterol sam po sebi nije loš jer poseduje važnu i korisnu ulogu u našem organizmu (izgradnja ćelijskih membrana i nekoliko osnovnih hormona) te se ne treba odricati hrane koja poseduje holesterol. Treba samo voditi računa u kojoj količini se ona unosi i biti umeren u ishrani.

Nedostatak holesterola u organizmu može da ima za posledicu oštećenje jetre, smanjenje pamćenja i koncentracije.

Svratite i na Fejsbuk