Lipidi (masti)

Količina lipida u krvi

U krvi prosečno ima od 4 do 10 g/l lipida, od toga:

Vrste masti mmol/l
Holesterol od 3,1 do 6,5
Trigliceridi      od 0,5 do 1,9
Fosfolipidi od 1,95 do 3,3

Šta su to lipidi (masti)

Lipidi (grč. lípos "mast") su važna gradivna i energetska jedinjenja koja učestvuju u izgradnji membrana ćelija, u stvaranju veza između ćelija, u prenosu nervnih impulsa, u formiranju energetskih rezervi, u zaštiti organizma od mehaničkih povreda i u stvaranju termoizolacionog sloja organizma.

Holesterol i trigliceridi su dve najpoznatije vrste lipida (masti).

Pored toga što su masti su deo svake žive ćelije i predstavljaju važan izvor energije, one su značajne i zato što pospešuju apsorpciju vitamina A, D, E i K te beta karotena. Masti su neophodne našem organizmu jer postoje vitamini koji se ne mogu otopiti u vodi, već jedino u mastima (uljima). Takođe, masti usporavaju probavu što stvara osećaj sitosti.

Lipidi se po hemijskom sastavu sastoje od masnih kiselina i alkohola (najčešće glicerola). To su tzv. prosti lipidi (masti, ulja, vosak). U složene lipide spadaju i derivati fosforne kiseline (fosfolipidi) i lipidi koji sadrže ostatke ugljenih hidrata (glikolipidi). Ovde spadaju i steroidi (najpoznatiji je holesterol).

Iz lipida je izolovano više od 70 raznih masnih kiselina. Dele se na zasićene i nezasićene. Prirodne masne kiseline sadrže paran broj C atoma.

Masti su lipidi sa zasićenim masnim kiselinama (palmitinska, stearinska) te su zato pri sobnoj temperaturi u čvrstom ili polučvrstom agregatnom stanju, a ulja, lipidi sa nezasićenim masnim kiselinama (oleinska, linolna, linolenska) pa su zato pri sobnoj temperaturi u tečnom agregatnom stanju.

Životinjske masti sadrže veliku količinu zasićenih masnih kiselina (stearinska i palmitinska) pa su na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju. Ulja pak sadrže dosta nezasićenih masnih kiselina te su zato na sobnoj temperaturi u tečnom stanju (maslinovo ulje, sojino, suncokretovo, ulje uljane repice). Mast kod ljudi se topi na 15 stepeni C i sadrži oko 70% oleinske kiseline.

Kada natrijum (Na) i kalijum (K) reaguju sa masnim kiselinama dobijaju se soli koje se nazivaju sapuni. Preciznije, bazna hidroliza sa natrijum-hidroksidom (NaOH) ili sa kalijum-hidroksidom (KOH) se koristi za proizvodnju sapuna (proces saponifikacije).

Faktori koji dovode do porasta nivoa slobodnih masnih kiselina u organizmu su:

  • Slaba fizička aktivnost,
  • Neumerena i obilna ishrana,
  • Uzimanje nekoliko velikih obroka umesto više manjih,
  • Emocionalni stres,
  • Nikotin iz cigareta.

Funkcija lipida u organizmu

Lipidi u organizmu imaju više funkcija kao što su:

  • Gradivna funkcija. Lipidi u organizmu učestvuju u izgradnji ćelija. Najznačajniji gradivni lipidi su:
    • Holesterol, koji pripada steroidima,
    • Fosfolipidi,
    • Voskovi, koji obrazuju zaštitni sloj na koži.
  • Energetska funkcija. Razlaganjem lipida se oslobađa velika količina energije. Lipidi se čuvaju u ćelijama masnog potkožnog tkiva, odakle se uzimaju po potrebi organizma. Pod dejstvom hormona, masti se razlažu u slobodne masne kiseline. Masne kiseline potom prelaze u krv, preko koje se transportuju do ćelija koje ih koriste kao izvor energije. Višak ugljenih-hidrata (šećer) u krvi se privremeno skladišti u obliku glikogena, a zatim trajno čuva u obliku masti. Kada se energetske potrebe organizma ne mogu zadovoljiti hranom, prvo dolazi do razlaganja rezervi glikogena, a zatim se razlažu masti.
  • Regulatorna funkcija. Lipidi koji su tipa steroidi (npr. holesterol) učestvuju u izgradnji hormona koji imaju regulatornu ulogu u organizmu. To su polni hormoni i hormoni kore nadbubrežne žlezde. Ostali hormoni su većinom proteinskog sastava.
  • Zaštitna funkcija. Lipidi formiraju masno tkivo koje okružuje bubrege i potkožni sloj masti koji predstavlja toplotni izolator i zaštitu od mehaničkih povreda.

Lipidi se po pravilu ne rastvaraju u vodi, već u organskim rastvaračima. Pošto nisu rastvorljivi u vodi, lipidi se kombinuju sa proteinima u lipoproteine kako bi se mogli transportovati putem krvi.

Lipoproteini se prema gustini lipida dele na:

  • Hilomikrone,
  • Lipoproteine vrlo male gustine (skr. VLDL, engl. Very Low Density Lipoprotein),
  • Lipoproteine intermedijalne gustine (skr. IDL, engl. Intermediate Density Lipoprotein),
  • Lipoproteine male gustine (skr. LDL, engl. Low Density Lipoprotein) ili tzv. loš holesterol, i
  • Lipoproteine velike gustine (skr. HDL, engl. High Density Lipoprotein) ili tzv. dobar holesterol.

Najveći deo lipoproteina u krvi je tipa LDL (50-60%), nešto manje HDL (20-40%), a samo 5-10% čine VLDL čestice.

Hiperlipoproteini (HPL) su veoma česti metabolički poremećaji. Smatra se da odrasla osoba ima lipidski poremećaj – hiperlipoproteinemiju, ako 14h posle poslednjeg obroka, pri inače uobičajenoj ishrani, vrednosti triglicerida su veće od 2,2 mmol/l ili ukupni holesterol veći od 6,2 mmol/l.

Uzroci primarne hiperlipoproteinemije:

  • Hiperlipoproteini (HPL) tipa 1. U pitanju je sporo iščezavanje hilomikrona iz cirkulacije i njihovo nakupljanje. Redak poremećaj, već u dečjem uzrastu se mogu pojaviti ksantomi, hepatosplenomegalija (uvećana jetra i slezina), akutni pankreatitis. Ksantomi su nakupine triglicerida u koži, a javljaju se na mestima koja su izložena pritisku (laktovi, butine, gluteus, leđa).
  • Hiperlipoproteini (HPL) tipa 2a. Nasledan, porodičan poremećaj koji se odlikuje hiperbetalipoproteinemijom (povećanjem nivoa LDL), što je praćeno povećavanjem nivoa ukupnog holesterola u krvi.
  • Hiperlipoproteini (HPL) tipa 2b. Postoji tendencija ka povećavanju nivoa VLDL lipoproteina. Zbog toga pacijent može da ima nešto povećane nivoe triglicerida, ali krv ostaje bistra.
Svratite i na Fejsbuk
Da li ste znali

...da dobar holesterol (HDL) uklanja masti natoložene na unutrašnjim zidovima krvnih sudova?

Kako povećati dobar holesterol?