12 razloga da probate mediteransku dijetu

1. Ne morate brojati kalorije

Sa mediteranskom dijetom nećete morati da brojite kalorije ili da se odričete mnogih jela. Umesto toga loše masti zamenićete dobrima: maslinovo ulje umesto maslaca i riba ili živina umesto crvenog mesa. Kolače i slatkiše zamenićete svežim voćem, a vaši obroci će sadržati puno povrća.

Koštunjavi plodovi poput oraha, badema i lešnika takođe predstavljaju važan deo mediteranske dijete, ali njih ne treba konzumirati u količinama većim od jedne šake dnevno. Takođe, možete jesti i hleb i peciva od integralnih žitarica i uživati u jednoj do dve čaše vina.

Maslinovo ulje se posipa po hlebu

Maslinovo ulje.

2. Hrana je sveža i sezonska

Mediteranska dijeta podrazumeva unos sveže, sezonske hrane umesto zamrznute i tzv. „brze hrane“. Napravite sebi ukusnu salatu od paradajza, krastavaca i spanaća, a preporučujemo da upotrebite tipične sastojke grčke salate poput crnih maslina i feta sira.

Grčka salata

Grčka salata.

3. Možete jesti hleb

Važan deo mediteranske dijete čine integralne žitarice. Hleb i testenine od integralnih žitarica su zdraviji od hleba i testenina napravljenih od belog brašna jer imaju mnogo više proteina i minerala. Konzumiranje integralnih žitarica ne dovodi do naglog porasta ili pada šećera u krvi, već postepenog.

Probajte da napravite hleb od integralnih žitarica i umočite ga u maslinovo ulje, humus ili tahini (tahini je pasta bogata proteinima napravljenja od zrna susama).

Sendvič od integralnog peciva

Sendvič od integralnog peciva.

4. Masti nisu zabranjene

Masti koje su dobre za srce su osnova mediteranske dijete (dobar holesterol). Naći ćete ih u orasima, maslinama i maslinovom ulju. Ove masti (ovde ne spadaju zasićene i trans masti koje se nalaze u obrađenoj hrani) ne samo da daju ukus, već takođe pomažu u borbi protiv raznih bolesti od dijabetesa do raka.

Pesto od bosiljka je ukusan način da ubacite orahe i maslinovo ulje u ishranu. Izblendajte zajedno sveže lišće bosiljka, orahe, parmezan, maslinovo ulje, vodu, beli luk, malo soli i bibera i dobićete fini pesto sos.

Pesto sos

Pesto sos.

5. Jelovnik je raznovrstan

Mediteranska ishrana ne obuhvata samo grčku ili italijansku ishranu, već i francusku, špansku, tursku i marokansku kao i ishrane drugih mediteranskih zemalja. Izaberite hranu koja se drži ovih osnova: male količine crvenog mesa i punomasnih mlečnih proizvoda, a dosta svežeg voća i povrća, maslinovog ulja i integralnih žitarica .

Probajte jelo od leblebija i bamije na marokanski način jer ono savršeno odgovara ovom načinu ishrane.

Marokanski paprikaš

Marokanski paprikaš od leblebije i bamije.

6. Ukusni začini

Mediteranski začini i biljke kao što su lovorov list, korijander, ruzmarin, biber i cimet daće vašim jelima toliko ukusa da nećete imati potrebu za slanikom. Mnogi od ovih začina su jako zdravi. Na primer, ruzmarin i korijander su bogati antioksidansima i hranljivim materijama.

Napravite grčku salatu od pečuraka, sa korijanderom, paprikom, peršunom, biberom i limunom koja će vas osvežiti.

Sos od paradajza i ruzmarina

Sos od ruzmarina i paradajza.

7. Lako za napraviti

Grčki obroci su često lagani, servirani na malim tanjirima. Nasecite kriške sira, poređajte masline, dodajte malo oraha i puno svežeg povrća.

Sir i masline

Sir i masline.

8. Možete piti vino

Vino je čest dodatak uz jelo u mnogim mediteranskim zemljama, gde večere predstavljaju oblik druženja. Ne samo da će vas vino opustiti za vreme jela, već može biti i zdravo za srce: jedna čaša dnevno za žene i do dve čaše za muškarce. Crno vino je mediteranski izbor, i zdravije je, ali i belo vino će poslužiti svrsi zdravog i ukusnog obroka.

Dve čaše vina

Vino je zdravo za srce,
ali u umerenim količinama
.

9. Osećaj sitosti

Mediteranska ishrana vam dozvoljava da jedete bogatu, ukusnu hranu kao sto su prženi krompir, humus ili namaz od zelenog pasulja, limunovog soka, maslinovog ulja i crvene paprike sa začinima (bosiljak, kim, mirođija, beli luk, nana). Ove namirnice se sporo vare tako da ćete dugo biti siti. Osećaj gladi možete ublažiti tako što ćete grickati orahe, masline ili kockice bezmasnog sira. Feta ili grčki halloumi sir (slično feti, ali od kozjeg sira) su manje masni od čedar sira, a opet bogatog i lepog ukusa.

Humus

Humus.

10. Možete da smršate

Nije potrebno čudo da se desi kako bi smršali jedući orahe, sir i maslinovo ulje. Ali te osnove mediteranske ishrane (kao i sporiji način konzumiranja) činiće vas sitim i zadovoljnim što vam pomaže da istrajete u dijeti. Redovna fizička aktivnost takođe je bitna u održavanju zdravog načina života.

Muškarac na vagi

Možete izgubiti na težini.

11. Zdravo za vaše srce

Skoro sve u mediteranskoj ishrani je zdravo za vaše srce. Maslinovo ulje i orasi smanjuju loš holesterol. Voće, povrće i mahunarke čiste krvne sudove. Riba snižava trigliceride i krvni pritisak. Čak je i čaša vina dnevno dobra i blagodetna za srce.

Avokado napunjen ribom

Avokado napunjen ribom.

12. Čuva oštroumnost

Mediteranska ishrana pored toga što je dobra za srce, dobra je i za mozak, odnosno nervni sistem. Ovom dijetom izbacićete loše masti i prerađenu hranu koje izazivaju zapaljenja. Umesto toga, mediteranskom ishranom unosićete hranu bogatu antioksidansima koja je dobra za mozak i nervni sistem.

Naseckane paprike

Naseckane paprike.

Ako smatrate članak korisnim, podelite ga sa prijateljima:

PROČITAJTE JOŠ I: