Lipidi (masti)

Masti se talože na unutrašnjim zidovima
krvnih sudova čime ih sužavaju.

U krvi prosečno ima od 4 do 10 g/l lipida, od toga:

Šta su to lipidi ili masti

Lipidi (grč. lípos "mast") su važna gradivna i energetska jedinjenja koja učestvuju u:

• Izgradnji membrana ćelija,
• Stvaranju veza između ćelija,
• Prenosu nervnih impulsa,
• Formiranju energetskih rezervi,
• Zaštiti organizma od mehaničkih povreda i
• Stvaranju termoizolacionog sloja organizma.

Holesterol i trigliceridi su dve najpoznatije vrste lipida (masti).

Pored toga što su masti su deo svake žive ćelije i predstavljaju važan izvor energije, one su značajne i zato što pospešuju apsorpciju vitamina A, D, E i K te beta karotena. Masti su neophodne našem organizmu jer postoje vitamini koji se ne mogu otopiti u vodi, već jedino u mastima (uljima). Takođe, masti usporavaju probavu što stvara osećaj sitosti.

Lipidi se po hemijskom sastavu sastoje od masnih kiselina i alkohola (najčešće glicerola). To su tzv. prosti lipidi (masti, ulja, vosak). U složene lipide spadaju i derivati fosforne kiseline (fosfolipidi) i lipidi koji sadrže ostatke ugljenih hidrata (glikolipidi). Ovde spadaju i steroidi (najpoznatiji je holesterol).

Iz lipida je izolovano više od 70 raznih masnih kiselina. Dele se na zasićene i nezasićene. Prirodne masne kiseline sadrže paran broj C atoma.

Masti su lipidi sa zasićenim masnim kiselinama (palmitinska, stearinska) te su zato pri sobnoj temperaturi u čvrstom ili polučvrstom agregatnom stanju.

Ulja su lipidi sa nezasićenim masnim kiselinama (oleinska, linolna, linolenska) pa su zato pri sobnoj temperaturi u tečnom agregatnom stanju.

Životinjske masti sadrže veliku količinu zasićenih masnih kiselina (stearinska i palmitinska) pa su na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju. Ulja pak sadrže dosta nezasićenih masnih kiselina te su zato na sobnoj temperaturi u tečnom stanju (maslinovo ulje, sojino, suncokretovo, ulje uljane repice). Mast kod ljudi se topi na 15 stepeni C i sadrži oko 70% oleinske kiseline.

Kada natrijum (Na) i kalijum (K) reaguju sa masnim kiselinama dobijaju se soli koje se nazivaju sapuni. Preciznije, bazna hidroliza sa natrijum-hidroksidom (NaOH) ili sa kalijum-hidroksidom (KOH) se koristi za proizvodnju sapuna (proces saponifikacije).

Faktori koji dovode do porasta nivoa slobodnih masnih kiselina u organizmu su:

• Slaba fizička aktivnost,
• Neumerena i obilna ishrana,
• Uzimanje nekoliko velikih obroka umesto više manjih,
• Emocionalni stres,
• Nikotin iz cigareta.

Funkcija lipida u organizmu

Lipidi u organizmu imaju više funkcija kao što su:

• Gradivna funkcija. Lipidi u organizmu učestvuju u izgradnji ćelija. Najznačajniji gradivni lipidi su:
  • Holesterol, koji pripada steroidima,
  • Fosfolipidi,
  • Voskovi, koji obrazuju zaštitni sloj na koži.
• Energetska funkcija. Razlaganjem lipida se oslobađa velika količina energije. Lipidi se čuvaju u ćelijama masnog potkožnog tkiva, odakle se uzimaju po potrebi organizma. Pod dejstvom hormona, masti se razlažu u slobodne masne kiseline. Masne kiseline potom prelaze u krv, preko koje se transportuju do ćelija koje ih koriste kao izvor energije. Višak ugljenih-hidrata (šećer) u krvi se privremeno skladišti u obliku glikogena, a zatim trajno čuva u obliku masti. Kada se energetske potrebe organizma ne mogu zadovoljiti hranom, prvo dolazi do razlaganja rezervi glikogena, a zatim se razlažu masti.
• Regulatorna funkcija. Lipidi koji su tipa steroidi (npr. holesterol) učestvuju u izgradnji hormona koji imaju regulatornu ulogu u organizmu. To su polni hormoni i hormoni kore nadbubrežne žlezde. Ostali hormoni su većinom proteinskog sastava.
• Zaštitna funkcija. Lipidi formiraju masno tkivo koje okružuje bubrege i potkožni sloj masti koji predstavlja toplotni izolator i zaštitu od mehaničkih povreda.

Lipidi se po pravilu ne rastvaraju u vodi, već u organskim rastvaračima. Pošto nisu rastvorljivi u vodi, lipidi se kombinuju sa proteinima u lipoproteine kako bi se mogli transportovati putem krvi.

Lipoproteini se prema gustini lipida dele na:

• Hilomikrone,
• Lipoproteine vrlo male gustine (skr. VLDL, engl. Very Low Density Lipoprotein),
• Lipoproteine intermedijalne gustine (skr. IDL, engl. Intermediate Density Lipoprotein),
• Lipoproteine male gustine (skr. LDL, engl. Low Density Lipoprotein) ili tzv. loš holesterol, i
• Lipoproteine velike gustine (skr. HDL, engl. High Density Lipoprotein) ili tzv. dobar holesterol.

Najveći deo lipoproteina u krvi je tipa LDL (50-60%), nešto manje HDL (20-40%), a samo 5-10% čine VLDL čestice.

Ako smatrate članak korisnim, podelite ga sa prijateljima:

NAJČITANIJI ČLANCI