1. Šta je to saturacija kiseonika u krvi?
Saturacija kiseonika u krvi, medicinski poznata kao SpO2, predstavlja procenat hemoglobina u crvenim krvnim zrncima koji je zasićen kiseonikom. Hemoglobin je protein u krvi odgovoran za transport kiseonika iz pluća do svih tkiva i organa u telu. Visok procenat zasićenosti znači da se dovoljno kiseonika doprema tamo gde je to potrebno, dok nizak procenat može ukazivati na problem sa disanjem ili cirkulacijom.
Optimalan nivo saturacije kiseonika je esencijalan za normalno funkcionisanje svih ćelija, tkiva i organa. Kada nivo kiseonika padne ispod određenih granica, to može dovesti do hipoksije, stanja u kojem tkiva ne dobijaju dovoljno kiseonika, što može imati ozbiljne zdravstvene posledice.
Saturacija kiseonika u krvi zavisi od procenta molekula hemoglobina koji nose kiseonik
2. Kako se meri saturacija kiseonika u krvi?
Najčešći i najjednostavniji način za merenje saturacije kiseonika u krvi je pomoću uređaja koji se naziva pulsni oksimetar (često samo "pulsoksimetar").
Pulsni oksimetar:
Pulsoksimetar je mali, neinvazivan uređaj koji se obično postavlja na vrh prsta, ali se može koristiti i na ušnoj resici ili nožnom prstu. On funkcioniše tako što emituje svetlosne zrake (crveno i infracrveno svetlo) koji prolaze kroz tkivo. Hemoglobin bogat kiseonikom i deoksigenisani hemoglobin apsorbuju svetlost na različite načine. Pulsoksimetar meri ove razlike u apsorpciji i na osnovu toga izračunava procenat zasićenosti kiseonikom (SpO2), kao i puls pacijenta.
Normalne vrednosti saturacije kiseonika kod zdravih osoba kreću se u rasponu od 95% do 100%. Kod pušača, starijih osoba ili osoba sa hroničnim plućnim bolestima (kao što je HOBP), vrednosti mogu biti nešto niže, ali i dalje u prihvatljivom opsegu, na primer, od 92% do 94%. Vrednosti ispod 90% obično se smatraju zabrinjavajućim i zahtevaju lekarsku pažnju.
Merenje je brzo, bezbolno i pruža trenutne rezultate, što ga čini izuzetno korisnim za praćenje stanja pacijenata kod kuće ili u kliničkom okruženju.
3. Zašto je bitna saturacija kiseonika u krvi?
Praćenje saturacije kiseonika je od vitalnog značaja iz nekoliko razloga:
- Rano otkrivanje problema: Nizak nivo kiseonika može biti rani znak ozbiljnih zdravstvenih problema, pre nego što se pojave drugi očigledni simptomi.
- Procena respiratorne funkcije: Pomaže u proceni koliko dobro pluća funkcionišu i apsorbuju kiseonik.
- Praćenje bolesti: Ključna je za praćenje toka bolesti koje utiču na disanje, kao što su astma, HOBP, upala pluća, COVID-19, anemija i bolesti srca.
- Praćenje oporavka: Koristi se za praćenje efikasnosti terapije i oporavka pacijenata, posebno nakon operacija ili kod osoba koje primaju kiseoničnu terapiju.
- Opšte zdravlje: Održavanje optimalnog nivoa kiseonika je fundamentalno za energiju, mentalnu jasnoću i funkciju svih telesnih sistema.
4. Šta utiče na saturaciju kiseonika u krvi?
Na nivo saturacije kiseonika u krvi mogu uticati brojni faktori, uključujući:
- Stanja pluća: Bolesti poput upale pluća, hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), astme, plućne embolije, bronhitisa ili emfizema direktno smanjuju sposobnost pluća da efikasno prenesu kiseonik u krv.
- Srčana oboljenja: Stanja koja utiču na pumpnu funkciju srca mogu smanjiti protok krvi i time i dopremanje kiseonika do tkiva.
- Anemija: Smanjen broj crvenih krvnih zrnaca ili niska koncentracija hemoglobina (koji nosi kiseonik) smanjuju kapacitet krvi da prenosi kiseonik.
- Apneja u snu: Periodični prekidi disanja tokom spavanja mogu dovesti do privremenog pada nivoa kiseonika.
- Nadmorska visina: Na velikim nadmorskim visinama, gde je parcijalni pritisak kiseonika niži, saturacija može prirodno biti nešto niža.
- Trovanje ugljen-monoksidom: Ugljen-monoksid se vezuje za hemoglobin mnogo jače od kiseonika, efikasno ga istiskujući i sprečavajući transport kiseonika.
- Lekovi: Neki lekovi, posebno opioidi i sedativi, mogu usporiti disanje i uticati na nivo kiseonika.
- Pušenje: Hronično pušenje oštećuje pluća i smanjuje sposobnost krvi da nosi kiseonik.
- Greške u merenju: Nepravilno korišćenje pulsoksimetra, lak na noktima, hladni prsti ili slab puls mogu dovesti do pogrešnih očitavanja.
5. Koji su simptomi ukoliko dođe do manjka kiseonika u krvi?
Manjak kiseonika u krvi, poznat kao hipoksija ili hipoksemija, može se manifestovati različitim simptomima, u zavisnosti od težine i brzine pada nivoa kiseonika. Važno je prepoznati ove simptome i potražiti medicinsku pomoć, posebno ako su iznenadni ili ozbiljni.
Uobičajeni simptomi uključuju:
- Kratak dah (dispneja): Osećaj nedostatka vazduha, posebno pri naporu, ali i u mirovanju.
- Ubrzano disanje: Telo pokušava da nadoknadi manjak kiseonika bržim disanjem.
- Ubrzan rad srca (tahikardija): Srce brže pumpa krv u pokušaju da dopremi više kiseonika.
- Vrtoglavica i glavobolja: Mozak je vrlo osetljiv na nedostatak kiseonika.
- Umor i slabost: Manjak kiseonika smanjuje energiju ćelija.
- Plavičasta prebojenost kože, usana ili noktiju (cijanoza): Oksigenisana krv je svetlo crvena, dok je krv sa malo kiseonika tamnija, što se manifestuje plavičastom nijansom na koži i sluzokoži.
- Konfuzija ili promene u mentalnom stanju: Teška hipoksija može uticati na kognitivne funkcije.
- Bol u grudima: Posebno ako je nedostatak kiseonika povezan sa srčanim problemima.
Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, a posebno ako imate osnovno oboljenje pluća ili srca, preporučuje se konsultacija sa lekarom. Ponekad je potrebna hitna medicinska pomoć kako bi se uspostavio normalan nivo kiseonika u krvi.
