Kalcijum (Ca)

Kalcijum je hemijski element, značajan mineral koji je veoma važan za pravilno funkcoionisanje organizma. Jedan je od najzastupljenijih elemenata u organizmu. U telu osobe prosečne težine se nalazi oko 1 kg kalcijuma (2% težine).

99% kalcijuma u telu se nalazi lokalizovano u kostima i zubima – u obliku hidroksiapatita (učestvuje u njihovoj strukturi i izgradnji).

Preostalih 1% kalcijuma se nalazi u mekim tkivima i ekstraćelijskim tečnostima.

Moguća je razmena kalcijuma između ekstracelularne tečnosti i kostiju. Pored toga hidroksiapatit služi kao rezerva iz koje kalcijum može po potrebi brzo da se mobiliše.

Kako se kalcijum ne proizvodi u organizmu, potrebno ga je unositi putem namirnica koje su bogate kalcijumom, jer svaka promena u njegovoj koncentraciji može dovesti do zdravstvenih komplikacija.

Kalcijum je esencijalan je u signalnoj funkciji i normalnom funkcionisanju mišića, nerava i srca. Kalcijum je neophodan za normalnu koagulaciju krvi i ključan je za formiranje, gustinu i remodelovanje kostiju i zuba.

U krvi je kalcijum prisutan u 3 oblika:

• Slobodni (jonizovani oblik), 50% 🡪 biološki aktivan oblik
• Vezan za proteine plazme (uglavnom albumine), 40%
• Kompleksirani sa organskim i neorganskim jonima, 10% (u kompleksima kostiju sa citratima, fosfatima, bikarbonatima, laktatima i dr).

U laboratorijama se određuje ukupni/totalni kalcijum i slobodni/jonizovani kalcijum.

Ukupni kalcijum je standardni test koji meri ukupnu količinu kalcijuma u krvi, uključujući i kalcijum vezan za proteine (albumin) i slobodni (jonizovani) kalcijum. Koristi se za opštu procenu nivoa kalcijuma u organizmu i može pomoći pri dijagnostifikovanju različitih poremećaja.

Slobodni ili jonizovani kalcijum je vrsta specifičnog testa, koji meri kalcijum koji nije vezan za proteine u krvi. Jonizovani kalcijum je biološki aktivan i ima direktni uticaj na telesne funkcije. Koristi se za tačnu procenu aktivnog kalcijuma u organizmu.

Uloge kalcijuma

Kalcijum se prema mestu u kome se taloži u organizmu deli na:

• intracelularni (nalazi se u ćeliji ) i
• ekstracelularni (nalazi se van ćelije).

Intracelularni kalcijum ima bitnu ulogu u mnogim fiziološkim funkcijama jer učestvuje u:

• Kontrakciji mišića ( kalcijum je važan i za normalno funkcionisanje mišića, omogućujući njihovo kontrahovanje i opuštanje, što predstavlja osnovni proces koji omogućuje kretanje, disanje i pravilan rad srca => Nedostatak kalcijuma može dovesti do grčeva u mišićima i opšte slabosti.
• Održavanje zdravlja srca i krvnih sudova (kalcijum pomaže u održavanju kardiovaskularnog zdravlja, utičući na kontrahovanje srčanog mišića, što je važno za održavanje normalnog krvnog pritiska i rada srca).
• Sekreciji hormona (aktivacija određenih enzima i hormonskih funkcija>. Kalcijum učestvuje u regulaciji metaboličkih procesa, uključujući oslobađanje insulina i funkciju paratireoidnog hormona PTH, koji je važan u kontroli nivoa kalcijuma u krvi.
• Metabolizamu glikogena (rezerve glukoze u organizmu) i
• Deobi ćelija

Ekstraćelijski kalcijum (kalcijum koji se nalazi u plazmi) takođe ima važnu ulogu u mnogim fiziološkim funkcijama tako što učestvuje u:

• Formiranju i zdravlju kostiju i zuba ( kalcijum kao osnovni gradivni element kostiju i zuba, neophodan je u izgradnji i održavanju jake koštane strukture. Tokom života, kalcijum pomaže u stvaranju koštane mase, naročito tokom detinjstva, adolescencije i ranom odraslom dobu, dok u kasnijim godinama on pomaže u sprečavanju gubitka mase koštanog sistema i smanjenju rizika od osteoporoze.
• Normalnom funkcionisanju nervnog sistema (prenos nervnih impulsa između ćelija. Kalcijum omogućuje oslobađanje neurotransmitera, što je neophodno za komunikaciju između nervnih ćelija. To značajno za koordinaciju pokreta, refleksa, kao i kognitivne procese, kao sto su pamćenje i učenje).
• Koagulaciji krvi (zgrušavanju) - Kalcijum aktivira određene faktore koagulacije, koji pomažu u formiranju krvnog ugruška, čime se sprečava prekomerno krvarenje prilikom povreda.
• Održava koncentraciju intraćelijskog kalcijuma.

Regulacija metabolizma kalcijuma u organizmu

Regulacija metabolizma kalcijuma je komleksan proces koji uključuje bubrege, tanko crevo i skelet i za to su odgovorni: PTH, vitamin D i Kalcitonin.

Metabolizam kalcijuma ne može posmatrati odvojeno od metabolizma fosfata.

Kada se određuje nivo kalcijuma?

Analiza nivoa kalcijuma najčešće se preporučuje kada postoji sumnja na poremećaje metabolizma ovog minerala (poput hipokalcemije ili hiperkalcemije), kod simptoma povezanih sa problemima paratireoidne žlezde, bubrežnim bolestima ili kostima (dijagnostika i praćenje osteoporoze i osteomalacije), kao i praćenje efekata određenih lekova (diuretika, kortikosteroida, antikonvulziva itd.).

Analiza kalcijuma je važna i vrši se kod procene nutritivnog statusa (poremećaji ishrane, unos hrane siromašne kalcijumom), procene rizika od kardiovaskularnih bolesti, kao i praćenje stanja kod malignih oboljenja.

U Minmedik laboratoriji analizu kalcijuma možete obaviti testiranjem uzorka krvi ili urina, u zavisnosti od vaših potreba i zdravstvenog stanja.

U Minmedik laboratoriji možete odraditi testiranje na totalni, odnosno ukupni kalcijum i slobodni kalcijum.

Priprema za analizu zahteva određene mere, kojih bi se trebalo pridržavati pre davanja uzorka. Preporuka je da se suzdržavate od hrane i pića minimum 8 sati pre analize, kao i da pijete dovoljne količine vode kako ne biste dehidrirali.

Uzorak je serum - venska krv

Ukoliko koristite lekove, suplemente trebalo bi konsultovati lekara o njihovom uticaju na rezultate testiranja. Dan pre analize trebalo bi izbegavati intenzivnu fizičku aktivnost.

*** Koncentracije kalcijuma određene testovima različitih proizvođača mogu varirati usled razlika u metodama i specifičnosti testova. Vrednosti kalcijuma je najbolje pratiti jednom metodom, tj. u jednoj laboratoriji. Nemojte interpretirati rezultate testa kao apsolutni dijagnostički dokaz. Rezultati se interpretiraju zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta.

Kalcijum u urinu 24h

Kod pacijenata koji prikupljaju 24-časovni urin i određuju kalcijum iz 24h urina, uzorak se uzima tokom celog dana. Posuda mora da bude sterilna i prva jutarnja mokraća se odbacuje. Urin se čuva na hladnom mestu i sledećeg dana se uzorak dostavlja laboratoriji. Tokom uzorkovanja, važno je da se dovoljno hidrirate.

Analiza kalcijuma u urinu tokom 24h koristi se za procenu količine kalcijuma koja se izlučuje putem mokraće. Ona može pomoći u dijagnostifikovanju problema sa metabolizmom kalcijuma ili bubrežnom funkcijom.

Vrednost kalcijuma može biti normalna u serumu, a povišena u urinu (zbog povećane propustljivosti bubrega).

Kalcijum oksalat u urinu

Oksalati se proizvode u telu i apsorbuju iz hrane koju jedemo. Kalcijum može da se veže za oksalat i formira soli kalcijum oksalata, koje prekomernim taloženjem dovode do nastanka kamena u bubregu. Takođe, određeni faktori mogu da utiču na pojavu ovog problema – nedovoljan unos vode, visok nivo soli u ishrani, prevelike količine oksalata u telu i mokraći.

Hipokalcemija (snižen kalcijum)

Hipokalcemija se javlja kada nivo kalcijuma u krvi padne ispod normalnih vrednosti.

Kako se kalcijum u krvi nalazi u 3 oblika (slobodan, vezan za proteine i kompleksiran), pad u koncentraciji albumina dovodi do pada koncentracije kalcijuma, naročito kod hospitalizovanih pacijenta.

Klinička stanja koja dovode do niske koncentracije albumina u krvi su:

• hronična oboljenja jetre,
• nefrotski sindrom (bubrežno obloljenje),
• kongestivno oboljenje srca,
• malnutricija, malapsorpcija
• maligniteti
• intravenska terapija fiziološkim rastvorima (naročito posle operacija).

** Vezivanje za protein zavisi od koncentracije albumina u plazmi i od vrednosti pH u krvi. Uz niže vrednosti ukupnih albumina i kisele vrednosti pH, vezuje se manja količina Ca2+ jona, zbog čega se povećava jonizovani kalcijum. Ovo takođe objašnjava zašto se i pored niskog nivoa kalcijuma u serumu tokom teških acidoza (zbog hronične bubrežne insuficijencije), ne javljaju tetanije/grčevi.

Najčešće stanja koja dovode do hipokalcemije su:

• hipoalbuminemija (nedostatak proteina albumina)
• hronično oboljenje bubrega (hronična bubrežna insuficijencija)
• hipoparatiroidizam (snižena produkcija PTH u paratireoidinim žlezdama)
• nedostatak (deficit) vitamina D, a povišen fosfor
• akutni pankreatitis
• ciroza jetre
• maligna oboljenja
• faza izlečenja koštanih oboljenja (sindrom gladnih kostiju)
• upotreba nekih lekova (inhibitori protonske pumpe (Nolpaza, Controllock), bisfosfonati, fosfatne klizme, imanitab, denosumab, diuretici, kortikosteroidi, itd.)
• nedovoljan unos kalcijuma putem hrane
• taloženje kalcijuma u oštećenim tkivima.

Simptomi nedostatka kalcijuma (hipokalcemije)

Nedostatak kalcijuma može izazvati različite simptome:

• Grčevi i bolovi u mišićima nogu, slabost, umor; povećana razdražljivost mišića
• Trnjenje i peckanje u prstima, stopalima i oko usta (parestezije)
• Poremećaji centralnog nervnog sistema (depresija, epileptični napadi, izmenjen mentalni status: povećana nervoza, anksioznost
• Problemi sa koncentracijom i pamćenjem
• Bolovi u kostima i zglobovima (najčešće u donjem delu leđa i nogama)
• Rahitis kod dece
• Slabe, krhke kosti
• Problemi sa zubima (karijes, gubitak zubne gleđi, nepravilno formiranje zuba kod dece)
• Poremećaji srčanog rada (aritmije) i nizak krvni pritisak (hipotenzija), kongestivna bolest srca
• Suva koža i lomljivi nokti
• Grčevi i bolovi u stomaku
• Nepravilni menstrualni ciklusi
• Disfunkcija paratireoidne žlezde itd.

** Nedostatak kalcijuma može imati posledice po zdravlje, pa je rana dijagnostika bitna za sprečavanje komplikacija i održavanje normalne koncentracije kalcijuma u organizmu. Zato, ukoliko osetite neke od navedenih tegoba, obratite se lekaru za dalji medicinski tretman.

Kako nadoknaditi manjak kalcijuma?

Manjak kalcijuma može se nadoknaditi poboljšanjem ishrane i unosom namirnica bogatih ovim mineralom, a slučajevima gde to nije dovoljno, doktori mogu preporučiti suplementaciju, kao i promene u načinu života (povećanje unosa vitamina D, fizička aktivnost, izbegavanje pušenja i prekomerne konzumacije alkohola) i lekove za povećanje nivoa kalcijuma.

Kalcijum se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima (jogurt, sir), zelenom lisnatom povrću (kelj, brokoli, spanać), orašastim plodovima (bademi), ribama sa kostima (losos, sardine), morski plodovima, žitaricama itd.

Raznovrsna hrana bogata kalcijumom može pomoći u zadovoljavanju dnevnih potreba za ovim mineralom. Njihovo redovno konzumiranje doprinosi zdravlju kostiju i zuba, pravilnom funkcionisanju mišića i nervnog sistema.

Hiperkalcemija (visoka koncentracija kalcijuma)

Povećan nivo kalcijuma u krvi ili hiperkalcemija se najčešće dešava kada je “ulazak” kalcijma u ekstracelularnu tešnost iz tankog creva, skeleta i bubrega, veći od „izlaska“ kalcijuma iz ekstracelularne tešnosti usled povećane razgradnje kostiju ili povećane resorpcije u tankom crevu ili smanjene eliminacije preko bubrega.

Hiperkalcemija može da se javi kao posledica neke osnovne bolesti ili stanja koje dodvodi do bubrežne insuficijencije ili kao posledica prekomerne upotrebe preparata vitamina D i kalcijuma.

Najčešća stanja koja dovode do hiperkalcemije su:

• Hiperparatireoidizam (povećana produkcija PTH u paratiroidinim žlezdama usled hiperplazije ili malignih oboljenja paratiroidinih žlezda, Pagetova bolest 🡪 povećana je aktivnost paratireoidnih žlezda)
• Maligna oboljenja (multipli mijelom, karcinom dojke, pluća, hematološki maligniteti, maligniteti na skeletu i maligniteti koji produkuju hormone, hormonima slične proteine, citokine, faktore rasta i dr), metastaze raznih tumora
• Druga endokrina obolenja (hiper - i hipo-paratiroidizam, feohromocitom, akromegalija i dr.)
• Bubrežna oboljenja (hronične bubrežne bolesti) – ne izlučuje se dovoljno kalcijuma
• Lekovi i suplementi (vitamin D i kalcijum, terapijska upotreba PTH, litijum, hromon rasta, estrogeni, hlorotiazidni diuretici i dr.)
• Granulomatozne bolesti (sarkoidoza, tuberkuloza, berilioza) - bolesti koje dovode do povećane apsorpcije kalcijuma u digestivnom traktu
• Dugotrajna imobilizacija (nedovoljno kretanje (usled bolesti, povrede ili invaliditeta)
• Zadnja faza zatajenja jetre
• Prekomerni unos vitamina D, prekomerni unos kalcijuma putem ishrane (mlečni proizvodi, antacidi)
• Dehidratacija - nedovoljan unos tečnosti
• Nasledni poremećaji - genetska predispozicija.

** Jako povišen kalcijum > 3.4 mmol/l može dovesti do hiperkalcemijske kome i zatajenja bubrega.

Simptomi viška kalcijuma u organizmu (hiperkalcemije)

Visoka koncentracija kalcijuma u organizmu dovodi do promena u više sistema organa što za posledicu ima niz kliničkih manifestacija/ simptoma:

• Neuroloških simptoma: slabost, zamor, dezorijentisanost, anksioznost, depresija, promenjen mentalni status, koma
• Smanjena mišićna kontrakcija,
• GIT (gasatrointestinalni simptomi): povraćanje, mučnina, bol u abdomenu, zatvor, povećana količina želudačne kiseline, konstipacija (zatvor), peptički ulkus (zeludacni cir) i pankreatitis, gubitak apetita
• Srčani mišić usled hiperkalcemije smanjuje se mišićna kontrakcija i dolazi do promena u srčanom ritmu (aritmije i povišen krvni pritisak)
• Na nivou bubrega, hiperkalcemija dovodi do poliurije (učestalo i povećano mokrenje - izlučivanje preko 3L urina na dan), dehidratacije, prerenalne uremije, kao i do formiranje bubrežnog kamena i oštećenja bubrega
• Pojačana žeđ
• Problemi sa vidom
• Grčevi, bolovi i slabost mišića ruku i nogu
• Bolovi u kostima i smanjenje koštane mase
• Suva koža i svrab.

** U slučajevima pojave navedenih simptoma koji mogu ukazivati na višak kalcijuma, neophodno je javiti se lekaru, koji će preduzeti određene medicinske korake i sprečiti dalje komplikacije.

Dugotrajna hiperkalcemija dovodi od taloženja kalcijuma u različitim tkivima (bubrezima, srcu, oku, krvnim sudovima i želudačnoj sluznici).

Značajne analize u dijagnostici navedenih hipokalcemije i hiperkalcemije:

• Kalcijum ukupni, kalcijum jonizovani, PTH, vitamin D, kalcitonin, fosfor

Nivo kalcijuma u plazmi je odlučujući za kalcijum-fosfatnu razmenu. Tri hormona učestvuju u ovoj regulaciji. Oni utiču na održavanje koncentracije kalcijuma u ekstracelularnoj tečnosti pomoću reapsorpcije kalcijumovih jona iz creva, procesa oslobađanja ili skladištenja kalcijuma u kostima i u obimu renalne (bubrežne) ekskrecije.

Parathormon (PTH) i vitamin D (1,25-dihidroksiholekalciferol) dovode do porasta koncentracije kalcijuma u serumu.

Kalcitonin smanjuje nivo kalcijuma u serumu.

Regulacija izmene kalcijuma je u tesnoj vezi sa regulacijom izmene nivoa fosfata.

Kako smanjiti visok kalcijum u krvi?

• Smanjenje visokog nivoa kalcijuma u krvi obuhvata ograničavanje unosa hrane bogate kalcijumom i oksalatima (smanjenje unosa sledećih namirnica:mleko i mlečni proizvodi, mahunarke, sardine, žitarice, brokoli, kelj, spanać, lešnik, badem itd.)
• Izbegavanje korišćenja suplemenata bogatih kalcijumom
• Ograničavanje unosa soli smanjuje resorpciju kalcijuma u bubrezima
• Povećanje unosa tečnosti (koja može podstaći izlučivanje viška kalcijuma putem urina, može razblažiti koncentraciju kalcijuma u urinu i podstaći njegovo izlučivanje putem bubrega)
• Primena diuretika (ukoliko je lekar preporučio)
• Korišćenje lekova koji pomažu u regulaciji nivoa kalcijuma
• Promene u načinu života (ishrana, povećati fizičku aktivnost - redovna fizička aktivnost podstiče metabolizam i funkciju bubrega, izbegavanje alkohola, kofeina i pušenja - kofein i alkohol mogu uticati na funkciju bubrega i izlučivanje kalcijuma.
• Ako je povišeni nivo kalcijuma rezultat određenih bolesti ili poremećaja, ključno je lečenje osnovnog uzroka.
• Ukoliko nijedan od ovih postupaka ne da rezultate, potrebno je odraditi hemodijalizu.

** Pre bilo kakve primene navedenih metoda, potrebna je prethodna konsultacija sa lekarom, naročito ako već imate postojeće zdravstvene probleme ili koristite neku terapiju.

Referentne vrednosti za nivo kalcijuma u krvi

Ove vrednosti mogu varirati u zavisnosti od starosti, opšteg zdravlja pacijenta, kao i laboratorije koja vrši analize.

U Minmedik laboratoriji referentne vrednosti ukupnog kalcijuma iznose:

• kod odraslih: 2,15 – 2,57 mmol/L
• kod dece (različitih starosnih grupa):
• novorođenčad (0 do 10 dana): 1,90 – 2,60 mmol/L
• odojčad (10 dana – 2 godine): 2,25– 2,75 mmol/L
• deca (2 – 12 godina): 2,2 – 2,7 mmol/L
• adolescenti (12 – 18 godina): 2,10– 2,55 mmol/L.

Referentne vrednosti jonizovanog kalcijuma u Minmedik laboratoriji:

• kod odraslih: 1,1 – 1,35 mmol/L
• kod dece:
• novorođenčad: 1,0 – 1,3 mmol/L
• odojčad i deca: 1,1 – 1,4 mmol/L.

** Kalcijum je veoma važan mineral, čiji deficit (hipokalcemija) ili prekomerna količina u krvi (hiperkalcemija) može izazvati brojne zdravstvene probleme i onemogućiti pravilno funkcionisanje organizma. Zato je redovno praćenje njegovog nivoa kroz laboratorijske analize i lekarske konsultacije bitno za uspostavljanje balansa kalcijuma u telu.

U laboratoriji Minmedik lab, možete uraditi analizu kalcijuma, kao i sve ostale analize bez zakazivanja. Za sve dodatne informacije, možete nas pozvati ili kontaktirati putem mail-a.

• Tel: 011/43-83-995
• Tel: 065/94-90-835
• E-mail: minmediklab@gmail.com