Kompletna krvna slika (KKS)

Kompletna krvna slika (KKS) sa leukocitarnom formulom omogućava uvid u zapaljenski proces, malokrvnost, uvid u broj i kvalitet krvnih ćelija (leukocita, eritrocita i trombocita).

Razlozi za analizu kompletne krvne slike:

• Procena opšteg zdravlja i praćenje zdravstvenog stanja
• Kao rutinski medicinski pregled
• Dijagnoza medicinskog problema
• Za skrining, dijagnozu i praćenje niza oboljenja koja utiču na pojedine ili sve elemente krvne slike, kao što su infekcije (bakterijske, virusne), zapaljenska stanja, anemije, poremećaji koagulacije i maligna obolenja.
• Kompletnu krvnu sliku treba uraditi ako osećate malaksalost, umor, groznicu, upalu, ili krvarenje. Analizom kompletne krvne slike se može otkriti uzrok tih simptoma, i primenom adekvatne terapije ubrzati vaš oporavak
• Kontrolom kompletne krvne slike se može pratiti dinamika oporavka vašeg zdravstvenog stanja.
• Praćenje terapije. Kompletna krvna slika može da bude vrlo značajna i presudna prilikom uzimanja određenih medikamenata, hemoterapije i radioterapije (jer utiču na parametre krvne slike)
• Kao deo pripreme pred operacije ili druge invazivne procedure
• Kao kontrola zbog izloženosti različitim otrovnim materijama.

Kompletna krvna slika (KKS) je grupa testova kojim se određuje:

• Broj leukocita i leukocitarana formula
• Broj eritrocita
• Broj trombocita
• Koncentracija hemoglobina
• Hematokrit (predstavlja odnos krvnih ćelija prema krvnoj plazmi)
• Eritrocitni indeksi: MCV - prosečna veličina eritrocita, MCH - prosečna količina hemoglobina u eritrocitima, MCHC - prosečna koncentracija hemoglobina u eritrocitima.

Leukociti

Leukociti ili bela krvna zrnca (WBC - White Blood Cell)

Leukociti se u organizmu ne stvaraju samo u krvi nego i u limfnom sistemu. Proizvodi ih direktno koštana srž i to njene ćelije koje se još zovu i matične ćelije hematopoeze. Leukociti su složenija krvna zrnca od npr. eritrocita, jer imaju jezgro. Bela krvna zrnca služe za zaštitu organizma od infekcija.

Povišeni leukociti (leukocitoza) se javljaju kod: bakterijskih infekcija, različitih zapaljenja (upalnih procesa), usled različitih intervencija itd.

Sniženi leukociti (leukopenija) se javlja kod: virusnih infekcija, opšte slabosti, usled stresa, neželjenog dejstva određenih lekova itd.

Leukocitarna formula

Leukocitarna formula predstavlja prikaz ukupnog i procentualnog broja pet glavnih tipova leukocita:

Granulociti su vrsta leukocita koji se nalaze u citoplazmi. Deo su urođenog imunog sistema. Postoje tri vrste granulocita u krvi: neutrofilni, eozinofilni i bazofilni granulociti. Proizvode se od matičnih ćelija u koštanoj srži. Njihova uloga je da napadnu strane supstance koje izazivaju zapaljenje i infekcije. Imaju granule koje učestvuju u alergijskim reakcijama.

1. Neutrofili (neutrofilni granulociti / granulociti). Povišeni su kod bakterijskih infekcija,u akutnim zapaljenjima, u stresu.
2. Eozinofili (eozinofilni granulociti) su povišeni kod alergijskih reakcija, kod parazitskih infekcija.
3. Bazofili (bazofilni granulociti) i uvek se prikazuje sa ukupnim brojem leukocita.Poviseni su kod alergijskih reakcija, parazitskih infekcija, kod izloženosti raznim toksinima.
4. Limfociti (glavna uloga im je u imunološkom odbrambenom sistemu organizma). Limfociti su povišeni kod raznih virusnih infekcija, infektivne mononukleoze, kao i u razlicitim tipovima leukemija. Smanjen broj limfocita se pronalazi kod lečenja kortikosteroidima, infiltracije koštane srži, AIDS-a.
5. Monociti (pri bubrenju postaju sposobni da se bore sa infekcijom). Monociti su povišeni kod virusnih infekcija, mononukleoze i dr.

Leukocitarna formula i ukupni leukociti su sastavni deo kompletne krvne slike i ciljano se koriste u dijagnostici i praćenju terapije kod infekcija, zapaljenjskih stanja, oboljenja koja pogađaju imunološki sistem.

Broj leukocita u krvi je oko 1% kompletne zapremine krvi u telu. Pri određivanju leukocita uvek se radi i diferencijalna krvna slika, tj. određuje se broj pojedinih leukocita. Na taj način se može tačno ustanoviti postojanje različitih bolesti i stanja.

** Kao parametri infekcije najčešće se određuju leukociti i CRP. Bakterijske infekcije donose povećan broj leukocita i povećanu vrednost CRP-a, dok virusne infekcije prati niža vrednost leukocita i normalna vrednos CRP-a.

Eritrociti, hemoglobin, hematokrit i eritrocitni indexi

Eritrociti ili crvena krvna zrnca (RBC – Red Blood Cells)
Eritrociti predstavljaju najveći deo mase uobličenih elemenata krvi. Uloga im je da transportuju kiseonik i ugljen-dioksid vezan za hemoglobin (belančevina koja u sebi nosi gvožđe) iz pluća do drugih tkiva i obratno. Nastaju u koštanoj srži, a to reguliše eritropoetin - hormonalni faktor rasta krvnih ćelija koji stvaraju ćelije bubrega i jetre.

Većina eritrocita se raspada u slezini. Prilikom prskanja oslobađaju se hemoglobin i elektroliti. Od hemoglobina se dobija gvožđe, a takođe od njega potiče crvena boja krvi. Vitamin B12, folna kiselina, gvožđe, hormon eritropoetin i interleukin 3 su materije neophodne za normalnu sintezu eritrocita.

Sastavni su deo kompletne krvne slike i ciljano se koriste u dijagnostici i praćenju terapije oboljenja ili stanja koja utiču na eritrocite (anemije ili policitemije) da se proceni ozbiljnost ovih stanja i prati odgovor na terapiju.

Povišeni eritrociti (RBC)

Eritrociti su povišeni kod policitemija.

Povišeni Er javljaju se i kod HOPB (hronicne opstruktivne plućne bolesti) - kompenzatorno rastu Er i hemoglobin.

Takođe mogu biti povišeni usled: dehidratacije, vežbanja, povećanog stresa, kod povećane nadmorske visine i dr.

Sniženi eritrociti (RBC)

Eritrociti mogu biti sniženi usled raznih vrsta anemija, kod različitih povreda praćenih krvarenjima.

Kod pancitopenija (insuficijencija koštane srži: smanjenje broja i leukocita i trombocita, pored smanjenih eritrocita), kod talasemija i dr.

Hemoglobin (Hb, Hgb)

Hemoglobin je globulinski tetramer koji vezuje kiseonik i transportuje ga kroz organizam (od pluća do ciljnih tkiva). Sadrži gvožđe i nalazi se u crvenim krvnim zrncima (eritrocitima).

Povišen hemoglobin (Hb)

Povišen hemoglobin javlja se kod policitemija.

Može biti povišen i kod povećanog fizičkog napora, kod pušača, kod dehidratacije, na većim nadmorskim visinama.

Kod različitih oboljenja srca, pluća (kompenzatorni mehanizam) i dr.

Snižen hemoglobin (Hb)

Uzrok smanjnjenja hemoglobina može biti smanjena sinteza (smanjeno gvožđe, smanjen vitamin B12, smanjena sinteza HEM-a), poremećaj na nivou koštane srži, usled bolesti bubrega itd.

Smanjenje hemoglobina dovodi do anemije. Uzroci anemije su različiti, iako je nedostatak gvožđa jedan od glavnih uzroka.

Do smanjnja hemoglobina dolazi i usled različitih krvarenja.

U trudnoći fiziološki dolazi do smanjenja hemoglobina (zbog povećanog volumena plazme).

Hematokrit (HCT)

Predstavlja % postotak koncetracije eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) u krvi, odnosno volumen eritrocita u jedinici pune krvi.

Formula za izračunavanje hematokrita (HCT):

Povišen hematokrit (HCT)

Hematokrit može biti povišen usled: dehidratacije (smanjen unos tečnosti), kod pušača, na većim nadmorskim visinama, policitemije, različitih srčanih i plućnih bolesti u kojima su povišeni eritrociti.

Povišen hematokrit uzrokuje povećanu viskoznost krvi, stoga i povećan rizik od tromboza i zastoja srca.

Snižen hematokrit (HCT)

Hematokrit može biti snižen usled: smanjenog broja eritrocita, smanjenog volumena eritrocita (MCV), kod različitih oblika anemija, leukemija, limfoma.

Takođe hematokrit je snižen kod različitih krvarenja (npr krvarenja iz gastrointestinalnog trakta: usled čireva, polipa itd), obilnog menstrualnog krvarenja.

Snižen hematokrit može biti i kod različitih zapaljenskih bolesti, infekcija, kod nedostatka gvožđa, folata i B12 vitamina.

Fiziološki je hematokrit snižen u trudnoći.

MCV (Mean Corpuscular Volume) – srednji volumen/veličina eritrocita

Formula za izračunavanje MCV:

** MCV je bitan parametar kod klasifikacije anemija.

Povišen MCV (srednji volumen Er)

MCV je povišen kod megaloblastnih/makrocitnih anemija (poremećena je eritropoeza usled nedostatka ili smanjene apsorpcije folne kiseline i vitamina B12 🡪 smanjena deoba eritrocitne loze🡪 nastanak megaloblasta (velikih eritrocita). Tada se kao terapija koristi vitamin B12 i folati.

MCV može biti povišen i kod HOPB (hronične opstruktivne plućne bolesti), nekih bolesti jetre itd.

Snižen MCV (srednji volumen Er)

MCV je snižen kod mikrocitnih anemija, kod talasemija, hipohromnih anemija (anemija usled nedostatka gvožđa).

MCH (Mean Corpuscular Hemoglobin) srednja količina Hemoglobina u eritrocitima

Formula za izračunavanje MCH:

Snižen MCH (srednji sadržaj Hb u eritrocitima)

Javlja se kod različitih oblika anemije: mikrocitne, sideropenijske, talasemije.

MCHC (Mean Corpuscular Hemoglobin Concentration) srednja koncentracija Hb u Er

Formula za izračunavanje MCHC:

MCHC je parametar koji detektuje neslaganje između veličine eritrocita i sadržaja hemoglobina.

Povišen MCHC (srednja conc Hb u Er)

Javlja se kod dehidratacije, ikterusa (žutice), kod novorođenčadi (jer je tada hemoglobin fiziološki viši).

MCHC fiziološki ne može biti > od 370g/L. Ako je MCHC > 370 g/L, treba posumnjati na prisustvo hladnih aglutinina u uzorku krvi, i takav uzorak je potrebno zagrevati na 37* oko 30min, nakon cega se ocekuje pad MCHC-a, kao i drugih parametara u krvnoj slici.

Snižen MCHC (srednja conc Hb u Er)

Snižen MCHC javlja se kod različitih vrsta anemija (sideropenijske, mikrocitne).

Sastavni su deo kompletne krvne slike i ciljano se koriste u dijagnostici i praćenju terapije oboljenja ili stanja koja utiču na trombocite (poremećaji krvarenja, bolesti koštane srži ili drugi oboljenja).

Trombociti imaju veoma važnu ulogu u procesu zgrušavanja krvi stvaranjem trombocitnog čepa i koagulacije krvi. Nastaju u koštanoj srži i vrlo brzo se raspadaju. Poremećaji proizvodnje trombocita mogu biti nasledni ili stečeni. Na to mogu uticati, osim infektivnih obolenja i različiti lekovi.

Trombociti (krvne pločice) (PLT – Platelet Blood Cells)

Povišeni trombociti (trombocitoza)

Trombociti mogu biti povišeni: u različitim bakterijskim infekcijama, inflamacijama, kod povecanog zgrušavanja krvi, trobmoza, raznih mijeloproliferativnih bolesti.

Sniženi trombociti (trombocitopenija)

• Trombociti mogu biti sniženi: kod raznih virusnih infekcija (citomegalo CMV, Epstein barr EBV-infektivna mononukleoza, parvo virusa, HIV virusa, HCV-hepatitis C virusa)
• Usled obilnih mesntrualnih krvarenja
• Usled korišćenja različitih lekova (antiepileptika, antidepresiva)
• Kod različitih malignih stanja, leukemija, trombocitopenijske purpure, autoimunog porekla.

**Posebna skupina lekova koja utiče na trombocitopeniju (smanjenje trombocita) su lekovi za lečenje malignih bolest (hemoterapija). Zbog toga je kod ovih bolesnika neophodno redovno praćenje krvne slike. Uvećana slezina i jetra kao i razne vrste krvarenja mogu biti simptomi trombocitopenije.

** Kada su trombociti ispod 50 radi se o teškoj trombocitopeniji i povećana je mogućnost krvarenja.

Lažno sniženi trombociti (pseudotrombocitopenija) - može da dođe do agregacije sa EDTA antikoagulansom, tada se preporučuje da se izvadi i citratna krv ili broje trombociti u komori.

Vrsta uzorka i vreme kada se uzima uzorak

Uzorak: puna venska krv (odrasli), puna kapilarna krv uzeta iz prsta (odrasli, deca) ili pete (novorođenčad).

Krvna slika kod dece se radi iz uzorka krvi koji se uzima iz jagodice prsta deteta. Prva krvna slika se radi sa šest meseci, a kasnije jednom godišnje ako se dete pravilno razvija.

Nema određene pripreme za vađenje kompletne krvne slike, tako da se uzorak može uzeti u bilo koje doba dana. Poželjno je da uzimanje uzorka ne bude neposredno posle obroka.

U Minmedik laboratoriji analiza kompletne krvne slike (KKS) bude gotova za 15 min.

Kompetentno tumačenje rezultata analize krvne slike se dobija besplatno u Minmedik laboratoriji.

** Referentne vrednosti svih parametara koje ulaze u sastav kompletne krvne slike zavise od uzrasta, pola i trudnoće.

Referentne vrednosti kompletne krvne slike (KKS) za odrasle osobe u Minmedik laboratoriji:

• Leukociti: 3.8– 9.7x 109/l
• Eritrociti: 3.80 – 5.50 x 1012/l za žene
• 4.30 – 5.90 x 1012/l za muškarce
• Hematokrit: 0.350- 0.480 l/l za žene
• 0.410– 0.540 l/l za muškarce
• Hemoglobin: 120 – 160 g/l za žene
• 130-180 g/l za muškarce
• Trombociti: 140 – 425x 109/l