Analiza spermograma predstavlja određivanje deskriptivnih parametara ejakulata, kojim se dobijaju informacije o produkciji sperme, prohodnosti muških genitalnih puteva, funkciji pomoćnih žlezda (prostata, semene kesice) i ejakulativnoj funkciji.
Ejakulat predstavlja suspenziju spermatozoida i tečnosti koje produkuju prostata, semene vezikule i akcesorne žlezde.
Spermogram predstavlja laboratorijsku analizu sperme koja se sastoji od makroskopskog i mikroskopskog pregleda.
Makroskopska analiza
Određuju se: izgled, brzina likvefakcije, konzistencija, zapremina (volumen) i pH vrednost ejakulata. Ova analiza se naziva makroskopska i određuje kvalitativne osobine spermatozoida.
Mikroskopska analiza
- Ova analiza određuje kvantitativne osobine sperme tzv. mikroskopska analiza.
- Spermogramom ili nativnim pregledom semene tečnosti se dobijaju podaci o ukupnom broju spermatozoida. Tu se procenjuju i pokretljivost: progresivnost pokretnih i slabo pokretnih spermatozoida.
- Zatim se beleži i prisustvo drugih ćelija, kao što su leukociti, eritrociti, epitelne ćelije, nezrele forme spermatozoida, bakterije itd, kao i da li postoji aglutinacija spermatozoida.
- Određuje se i vitalnost normalnih i patoloških oblika spermatozoida.
Spermocitogram je deo pregleda koji se obavlja pod velikim mikroskopskim uvećanjem. Rezulatati koji se tom prilikom dobijaju vezani su za morfologiju spermatozoida.
Da bi se dobile tačne vrednosti spermograma neopodno je da se pacijenti pridržavaju određenih uputstava – videti u delu --“Priprema pacijenta za spermogram”.
Kvalitativne i kvantitativne osobine spermatozoida
MAKROSKOPSKA ANALIZA
Izgled – Kada se posmatra normalan uzorak ejakulata neophodno je da bude bele ili sivkasto bele boje. Ostale promene ukazuju na neki zdravstveni problem. Ukoliko je semena tečnost prozirna to je posledica niske koncentracije spermatozoida. Ako se boja uzorka kreće do smeđe boje, to ukazuje na prisustvo eritorcita.
Likvefakcija – Pojava kod koje se plazma iz semene tečnosti prvo zgrušava (formira se gel/koagulum – koji formiraju fibrinogenu slične supstance iz semenih kesica), a zatim se pretvara u tečnost (razlaže se pod uticajem PSA i kisele fosfataze iz prostate). Likvefakcija (nastajanje tečnijeg ejakulata) obično nastupa nakon 10-30 minuta na 37 stepeni. Ukoliko se situacija ne menja, to je znak smanjene plodnosti jer spermatozoidi ostaju u ugrušku a kao takvi nisu pokretni. Izostanak likvefakcije u periodu od 60 minta ukazuje na poremećaj funkcije prostate (neadekvatna sekrecija iz prostate, infekcija prostate). To je iz razloga što se i sama likvefakcija odnosno “razvodnjavanje” odvija pod uticajem enzima koji potiču iz prostate.
Viskozitet/ konzistencija – Odnosi se na gustinu odnosno lepljivost sperme. Kod normalnog uzorka opaža se viseća nit dužine oko 1.5 cm najduže 20 sekundi. Povećana i smanjena gustina smanjuju plodnost, odnosno utiču na pokretljivost spermatozoida. Uzrok tome može biti i disfunkcija prostate zbog neke prikrivene hronične upale. Semena tečnost povećane viskoznosti otežava kretanje spermatozoida.
Volumen – Predstavlja zapreminu ejakulata koja iznosi od 2-7 ml. Do promena u volumenu dolazi ukoliko postoji proširenje vene testisa kod pacijenta ili u slučaju apstinencije duže od 7 dana.
Hipospermija < 2ml ejakulata, hiperspermija > 7ml ejakulata, aspermija – odsustvo ejakulata.
pH – vrednost pH ejakulata je blago alkalna i kreće se od 7,2 - 8,0. Semena tečnost tako štiti spermatozoide od kisele okoline materice. Potiče od alkalne sekrecije semenih kesica i kisele prostatične sekrecije.
Pokretljivost – Prema proceni pokretljivosti, spermatozoidi se svrstavaju u sledeće kategorije:
- A – brzi progresivno pokretni spermatozoidi (kreću se progresivno pravolinijski u napred ili u velikim krugovima brzinom > 25 mikrom/sec);
- B – spori progresivno pokretni spermatozoidi (oni koji se kreću brzinom < 25 mikrom/sec);
- C – spermatozoidi pokretni u mestu (slabo pokretni) (kreću se u malim krugovima ili mrdaju u mestu glavom i repom);
- D - nepokretni spermatozoidi
Pokretljivost nije toliko promenljiv parametar kao sto je npr. broj spermatozoida, gde mogu biti velike varijacije.
Definisanjem pokretljivosti spermatozoida merimo njihovu spontanu pokretljivost. Merenje se izvodi u nativnom preparatu.
Normalan nalaz je > 25% brzo progresivno pokretnih spermatozoida, i da zbir a)+b)+c) bude > 50%.
Astenozoospermia – kada je < 25% brzo progresivno pokretnih spermatozoida.
Leukociti – Normalno su prisutni u semenoj tečnosti, ali u malom broju. Povećani leukociti su obično znak neke infekcije u polnim žlezdama. Bitno je u okviru spermograma uraditi i brojanje leukocita i uz nalaz spermokulture i dodatnih mikrobioloških analiza zaključiti da li se radi o infekciji i ima li potrebe za terapijom antibioticima. Dugotrajna primena antibiotika često dovodi do pogoršanja spermograma.Nekada mogu biti bakterije koje nisu patogene , pa nije potrebna terapija. Bitni su takođe i kod praćenja uspešnosti terapije, prati se pad leukocita.
Normalan nalaz leukocita je < 1mil/ml ejakulata.
Ostale ćeije (osim spermatozoida) – To su uglavnom ćelije iz kojih nastaju spermatozoidi, ćelije iz uretre, bela krvna zrnca (leukociti) i razni mikroorganizmi. Neki mikroorganizmi jesu povezani sa nepolodnošću i od opasnijih jeste bakterija Chlamidia koja može uzrokovati začepljenje semenovoda.
Vitalnost – Veoma bitan faktor ukoliko je broj spermatozoida jako nizak. Tada se koristi metoda bojenja eozinom i negrozinom kako bi se razlikovali živi od mrtvih spermatozoida. Eozin ulazi u mrtve dok živi ostaju neobojeni. Na taj način se mogu razdvojiti nepokretni ali ipak živi spermatozoidi od mrtvih. Normalna vrednost vitalnosti je > 60%.
Aglutinacija – Predstavlja pojavu kod koje se spermatozoidi slepljuju jedan uz drugog dotičući se glavama ili repovima ili mešano. Tada se oni kreću jedan prema drugom, a ne pravolinijski kako bi došli do jajne ćelije. Prisutnost ove pojave može ukazivati na bakterijsku inefkciju npr. Escherichiom coli, zbog čega je neophodno uraditi bakteriološku analizu semena. Međusobna slepljenost spermatozoida je najčešće posredovana anti-spermatozoidnim antitelima (ASA At) i postojanje imunološkog problema.
U ovim slučajevima ta antitela deluju kao neka vrsta “lepka” između spermatozoida.
Aglutinacija se izražava kao 1+ (ako je ima malo), 2+ ili 3+ ako je prisutna u celom preparatu
Aglutinacija se u normalnom ejakulatu ne zapaža. Prisustvo aglutinacije je patološka pojava i ukazuje na postojanje antitela. Aglutinacija smanjuje pokretljivost spermatozoida i samim tim oni teže dolaze do jajne ćelije.
Za razliku od aglutinacije, agregacija nije patološka pojava. Tada se grupišu “lepe” spermatozoidi za neke druge ćelije, kristale, artefakte.
UKUPAN BROJ SPERMATOZOIDA/ KONCENTRACIJA u ejakulatu odraz je sparmatogeneze i povezan je u velikoj meri sa dužinom polne apstinencije. Ukoliko spermatozoidi imaju dobru pokretljivost, čak i niska koncentracija (broj) spermatozoida od 5-10 mil u ml semene tečnosti može dovesti do trudnoće. Kod muškaraca sa malim brojem spermatozoida ili bez njih u ejakulatu, uzrok su genetski problemi.
Broj spermatozoida moze veoma da varira u različitim uzorcima, to je najnestabilniji parametar. Hormonska terapija može da utiče na broj SPM.
- Normozoospermia (normalan broj SPM > 20 mil/ ml, > 50 mil/V)
- Oligozoospermia (smanjen broj SPM < 20 mil/ ml, > 50mil / V)
- Oligozoospermia gravis (< 2 mil/ml)
- Cryptozoospermia (pronalaženje SPM u talogu centrifugiranog ejakulata)
- Azoospermia (odsustvo SPM u ejakulatu)
Razlog azospermie može da bude opstruktivna nemogućnost da spermatozoidi koji se proizvode u testisima izađu u spoljašnju sredinu i to je lakši oblik, koji može da se leči, tj. gde postoji mogućnost da se rekonstruiše kanal.Punkcijom kanala može se dobiti adekvatan broj spermatozoida. Teži oblik je neopstruktivna, gde ne dolazi do proizvodnje adekvatnih spermatozoida, ne dolazi do potpunog sazrevanja. U tom slučaju se uzima uzorak za patohisološku analizu, ta procesura se zove Micro TESE koju rade embriolozi.
Fruktoza u normalnom nalazu treba da je pozitivna, u patološkom može da nije prisutna (kod retkih oboljenja). Fruktoza je mera za semene kesice. Kada nije prisutna znači da je poremećaj u snabdevanju krvlju testisa. Kod retkih patologija kada je fruktoza smanjena, više je značajan njen odnos sa kiselom fosfatazom i cinkom (biohemijski parametri koji se rade iz plazme uzorka).
Morfološke osobine
- Spermatozoidi normalnog izgleda imaju ovalnu glavu i rep koji je 7-15 puta duži od glave, jednostruk i ravnog a ne spiralnog oblika. Razlog zašto svaki muškarac proizvodi određen broj defektnih spermatozoida do danas nije poznat. Činjenica je da na to utiču neke toksične materije kao npr. olovo, pušenje, preterano zagrevanje skrotuma itd.
- Normalan nalaz je > 30% normalnih formi.
Patološke forme
- Patologija glave podrazumeva: izmenjen oblik, kruškast ili okrugli, bez akrozoma (bitni za ulazak u jajnu ćeliju), ili je mali akrozomalni deo nedovoljan da izvrši funkciju, dupla glava itd.
- Patologija vrata –vrat pod uglom — angulacija
- Citoplazmatski ostatak – prosirenje oko glave ili oko vrata—uzrokuje povećanje slobodnih radikala i oksidativni stres
- Patologija repa - uvrnut, kratak, dupli –stoga je smanjena sposobnost kretanja spermatozoida.
Semena tečnost
Semena tečnost ili sperma je tečnost koju muškarac izbacuje prilikom seksualnog odnosa ili samozadovoljavanja. Neposredno nakon izlivanja sperma je lepljiva zgrušana tečnost nalik na žele. Ponekad je moguća pojava i sitnih grudvica.
Ukupna zapremina ejakulata je promenjiva i iznosi od 2 do 6 ml. Tu se nalazi oko 50 miliona spermatozoida, dok se pH vrednost kreće od 7,2 do 8,2. Od ukupne količine ejakulata, samo 1% čine spermatozoidi. Ostalo su izlučevine semenih mehurića (60%), prostate (20%) i žlezda koje štite spermatozoide i omogućavaju nesmetano kretanje i oplodnju jajne ćelije.
Spermatozoidi
Spermatozoidi ili muške polne ćelije obrazuju se u muškim polnim žlezdama odnosno semenicima (testisima). Sadrže haploidan broj hromozoma koji kod čoveka iznosi 23. U zavisnosi koji polni hromozom imaju X ili Y, spermatozoidi mogu biti X spermatozoidi ili Y spermatozoidi.
U određivanju pola deteta, spermatozoidi su ti koji vrše glavnu ulogu. Jajne ćelije uvek imaju X hromozom, pa u zavisnosti od toga kojim spermatozoidom se oplode obrazovaće se XX kombinacija hromozoma (ženski pol) ili XY kominacija hromozoma (muški pol).
Hematospermija (krv u ejakulatu)
Hematospermija je naziv za prisustvo krvi u ejakulatu (spermi). Uzrok tome mogu biti različiti uticaji na muški urogenitalni sistem. Ti uticaji su ugalvnom problemi koji obuhvataju bešiku, uretru, testise, prostatu, povišen krvni pritisak kao i upotreba nekih lekova koji se zadržavaju u mokraćnom mehuru. Ukoliko se ponavlja, znači da je reč o hroničnoj hematospermiji. Krv u spermi uglavnom dolazi iz semenih mehurića koji čine 60% tečnosti u spermi. Jako su osetljivi tako da i najmanja upala može kod njih da dovede do krvarenja.
Glavni razlog pojave krvi u spermi je najčešće zbog biopsije prostate. Posledice se uglavnom odražavaju u narednih tri do četiri nedelje nakon postupka biospsije. Još jedan uzrok ovoj pojavi jeste vazektomija, gde se posledice odnosno krv u spermi mogu pojavljivati u toku jedne nedelje nakon postupka. Dijagnoza se postavlja na osnovu kompletnog urološkog (citoskopija, ultrazvuk), mikrobiološkog i internističkog pregleda.
Muška neplodnost
Bez obzira na stanje globalnog zdravlja muškarca, seme odnosno spermatozoidi kod iste osobe mogu biti nedovoljno dobrog kvaliteta za začeće. Kod nekih muškaraca postoje ozbiljni problemi koji su vezani za nizak nivo testosterona. Normalna nalaz spermograma podrazumeva nalaz u kome ima najmanje 20 miliona spermatozoida u jednom ml (50 miliona u celokupnoj zapremini ejakulata) od kojih se najmanje 25% kreće napred-pravolinijski (ili u velikim krugovima) brzo progresivno.
Kada je spermogram loš ali ipak zadovoljava kriterijume začeća savetuje se vantelesna oplodnja. Embriolog procenjuje najkvalitetnije spermatozoide iz uzorka i sofisticiranim sistemom ih ubacuje direktno u jajne ćelije.
Ukoliko dođe do nekog problema za koje je neophodno lečenje ili hemioterapija savetuje se da muškarci pre početka lečenja obavezno zamrznu uzorak semena kako bi na taj način očuvali svoju šansu da postanu roditelji.
Spermogram- tumačenje rezultata (normalne vrednosti) u Minmedik laboratoriji
MAKROSKOPSKI NALAZ:
- Boja: bela ili žućkasta
- Likvefakcija: unutar 60 minuta
- Volumen/ zapremina ejakulata: 2-6ml
- pH: 7,2 – 7.8
MIKROSKOPSKI NALAZ
- Broj spermatozoida/koncentracija: > od 20 mil./ml
- Ukupan broj spermatozoida/: > od 50 mil./u ukupnoj zapremini ejakulata
U zavisnosti od broja spermatozoida može biti u pitanju:
- Oligospermija – smanjen broj spermatozoida,
- Azospermija – potpuno odustvo spermatozoida
- Pokretljivost:
- brzi progresivno pokretni: > 25%
- spori progresivno pokretni
- spermatozoidi pokretni u mestu
- nepokretni spermatozoidi
- Leukociti: < 1mil./ml
- Vitalnost: > 60%
**Referentne vrednosti koje se odnose na broj sperm. i pokretljivost su prema preporukama WHO (SZO) iz 2021.god.
SPERMOCITOGRAM / MORFOLOGIJA
- Morfologija
- Normalne forme: > 30%
- Patološke forme: < 70%
- Patologija glave
- Patologija vrata
- Citoplazmatski ostatak
- Patologija repa
- ** Ref vrednosti za morfologiju su prema preporukama WHO (SZO) iz 1992.god.
Primenom ovih smernica SZO (WHO) obezbeđuje se standardizacija celokupnog postupka i dobijanje uporedivih rezultata.
** Svako odstupanje od normalnih/ referentnih vrednosti zahteva dodatna ispitivanja, koja će vam preporučiti urolog.
Faktori koji utiču na kvalitet sperme i tumačenje analize spermograma
Kvalitet sperme zavisi od mnogih faktora, kao što su hormonski status, produkcija spermatozoida u testisima, funkcija pomoćnih žlezda, nedavne (posebno febrilne) bolesti.
Takođe, na kvalitet sperme utiču i dužina apstinencije, korišćenje uzanog donjeg veša, česta upotreba saune i vrućih kupki, pušenje, konzumiranje alkohola i opojnih droga, neki lekovi i hemikalije, ekstremni sportovi i dr.
Ovi faktori objašnjavaju varijaciju u sastavu sperm, a varijabilnost rezultata veoma utiče na tumačenje analize.
** Nemoguće je okarakterisati kvalitet sperme na osnovu samo jednog uzorka, tako da se preporučuje ispitivanje dva ili tri uzorka u periodu od 3-6 meseci.
** Preporuke za popravljanje rezultata spermograma su: smanjiti unos alkohola, cigareta ili marihuane. Povećati fizičku aktivnost, izbegavati stres, ne nositi tesan donji veš, promeniti način ishrane. Postoji nekoliko vitamina i minerala koji su ključni u proizvodnji zdravih spermatozoida. To su vitamin E, C, B12, Folna kiselina (vitamin B9), Cink i Selen.
** Analiza spermograma mora se ponoviti da bi se notirale individualne varijacije u vremenskom periodu i da bi se ustanovili normalni parametri. Najveći deo ejakulata se luči iz seminalnih vezikula i prostate, pa zapremina ejakulata nije u direktnoj vezi sa spermatogenezom, pa tako ni brojem spermatozoida.
** U normalnim uslovima spermatogeneza je konstantan proces i zbog toga se broj spermatozoida u ejakulatu povećava sa dužinom apstinencije. Zapremina ejakulata je povezana sa sekretornom funkcijom seminalnih vezikula i prostate. Smanjena zapremina ejakulata i smanjen broj spermatozoida ukazuju na slabiju produkciju žlezda.
U Minmedik laboratoriji možete brzo, jednostavno i lako uraditi analizu spermogram, kao i druge parametre ukoliko sumnjate na neku bolest ili želite da istražite uzroke neplodnosti.
Prijem uzoraka za spermogram je radnim danima od 12h do 13h i zakazuje se minimum dan ranije.
Rezultat spermograma u Minmedik laboratoriji se izdaje istog dana.
Za sve dodatne informacije i uputstva oko pripreme, budite slobodni da nas kontaktirate na Tel: 011/43-83-995, 065/94-90-835 ili putem e-mail-a: minmediklab@gmail.com, Lokacija: Živka Davidovića 78, lokal 2, Zvezdara, Beograd
Spermokultura
Spermokultura se gotovo uvek radi kada muškarac već radi analizu sperme – spermogram. Nekada se prvo uradi samo spermogram, pa ukoliko nalaz bude loš – pokazuje: astenozoospermiju, oligozoospermiju, oligoastenozoospermiju, onda postoji sumnja da su bakterije izazvale takvu sliku i pristupa se spermokulturi.
Spermokulturom se dobija nalaz bakterija kojima možemo otkriti skrivene infekcije donjeg genitalnog trakta muškarca koje nisu otkrivene ni urinokulturom ni brisom uretre.
** Sve više mladih parova da ima problem sa plodnošću, bilo da taj problem nosi muški ili ženski partner. Uzroci toj sve češćoj pojavi su uglavnom stres i način života. Otkrivanje problema neplodnosti se jednostavnije može ustanoviti kod muškaraca. Spermogram je test kojim se utvrđuje količina “zdrave sperme”, neophodne za oplodnju.
** Sa ovom analizom treba započeti pri ispitivanju bračne neplodnosti. Analiza je brza, efikasna i jeftina. Kvalitet spermatozoida ukazuje da li treba uključiti muškarca u proces lečenja ili ne. Čak i u slučajevima kada rezultati pokazuju normalne vrednosti, muški faktor u tretmanu bračne neplodnosti treba ostaviti po strani, ali ne i potpuno ga zanemariti.
** Na osnovu rezultata spermograma nije moguće predvideti da li će neka osoba postati biološki otac ili ne, već se koristi za kategorizaciju muškaraca u grupe sa različitom verovatnoćom ostvarivanja trudnoće partnerke u određenom vremenskom intervalu.
