Hematokrit

Šta je hematokrit (HCT) i koje su njegove normalne vrednosti?

Hematokrit (HCT) je laboratorijska vrednost koja pokazuje koliki deo ukupne zapremine krvi zauzimaju crvena krvna zrnca — eritrociti. Preciznije, to je procentualni odnos zapremine eritrocita prema ukupnoj količini krvi u organizmu. Ova vrednost je važan pokazatelj, jer može pružiti uvid u opšte stanje zdravlja i pomoći lekarima da detektuju moguće poremećaje, kao što su anemija, dehidracija ili određene bolesti krvi.

Normalne vrednosti hematokrita zavise od pola, uzrasta i opšteg zdravstvenog stanja:

• Odrasle žene: 37% – 47%
• Odrasli muškarci: 40% – 54%
• Deca: 35% – 49%

Važno je napomenuti da se referentne vrednosti mogu neznatno razlikovati u zavisnosti od laboratorije i analizatora, ali se uglavnom kreću u ovim okvirima.

Eritrociti pod mikroskopom.

Kada konsultovati lekara zbog abnormalnih vrednosti hematokrita?

Svako odstupanje vrednosti hematokrita—bilo da je u pitanju snižena ili povišena vrednost—zahteva pažnju i konsultaciju sa lekarom. Razloge za posetu lekaru, osim samog nalaza, dodatno potvrđuju prateći simptomi kao što su umor, vrtoglavica, ubrzan ili nepravilan rad srca, kratak dah ili neobjašnjivo krvarenje.

Lekar može preporučiti širu dijagnostiku:

• analize koncentracije hemoglobina
• proveru nivoa gvožđa
• merenje vitamina B12
• krvnu gasnu analizu (za procenu oksigenacije)

Bitno je napomenuti da na rezultat hematokrita utiču i spoljašnji faktori, kao što su:

• dehidracija (gubitak tečnosti, posebno nakon povraćanja, proliva ili velikog znojenja)
• naporni fizički napor neposredno pre davanja krvi
• boravak na visokoj nadmorskoj visini

Zato, rezultate analizirajte zajedno sa lekarom, koji će ih razmotriti u širem kontekstu vašeg zdravstvenog stanja i eventualnih tegoba.

Zašto je važno redovno kontrolisati hematokrit?

Redovna provera vrednosti hematokrita ima ključnu ulogu u očuvanju zdravlja, jer može rano ukazati na promene u krvi pre nego što se pojave ozbiljni simptomi.

• Prevencija komplikacija: Snižene ili povišene vrednosti hematokrita ne moraju odmah izazvati tegobe, ali mogu biti prvi znak skrivenih zdravstvenih problema poput anemije, dehidracije ili čak poremećaja sa zgrušavanjem krvi.
• Brza reakcija: Rano otkrivanje odstupanja omogućava lekarima da na vreme započnu lečenje i preveniraju ozbiljnije komplikacije, poput infarkta ili moždanog udara kod povišenih vrednosti.
• Jednostavna procedura: Hematokrit je deo rutinske laboratorijske analize krvi (KKS ili kompletna krvna slika), pa se njegova provera lako uklapa u standardne kontrole.

Zato redovno praćenje hematokrita, zajedno sa ostalim podacima iz krvne slike, predstavlja jednostavan i efikasan način za pravovremeno otkrivanje zdravstvenih rizika i očuvanje opšteg zdravlja.

Lečenje povećanog hematokrita

Pristup tretiranju povišenog hematokrita uvek zavisi od uzroka koji je doveo do ovog stanja. Ključ je najpre prepoznati šta je izazvalo povećanje procenta eritrocita u krvi.

Najčešći razlog povišenog hematokrita je dehidratacija — kada organizam izgubi mnogo tečnosti, smanjuje se zapremina plazme, pa broj crvenih krvnih zrnaca procentualno raste. U takvim situacijama, pravilan unos tečnosti obično brzo vraća vrednosti u normalu.

Kod hroničnih plućnih oboljenja, kao što je hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), ili kod boravka na visokim nadmorskim visinama gde je koncentracija kiseonika smanjena, organizam reaguje povećanom proizvodnjom eritrocita. Slično se dešava i kod urođenih srčanih mana ili poremećaja rada koštane srži, na primer, kod policitemije vere.

Simptomi poput glavobolje, vrtoglavica, crvenila lica i povećane viskoznosti krvi mogu dodatno ukazati na povišen hematokrit i povećani rizik od tromboze ili moždanog udara.

U zavisnosti od uzroka i stepena povišenja, terapija može obuhvatiti:

• Korekciju rehidracije — kod dehidratacije, povećan unos vode najčešće rešava problem.
• Terapiju osnovne bolesti — lečenje plućnih ili srčanih problema, regulaciju krvnog pritiska ili kontrolu osnovnog hematološkog poremećaja.
• Upotrebu lekova za razređivanje krvi (antikoagulansi) — u slučajevima kada postoji rizik od razvoja krvnih ugrušaka, koriste se lekovi poput aspirina ili varfarina, po preporuci lekara.
• Flebotomiju — kod značajnog povećanja hematokrita, ponekad je potrebno odstraniti određenu količinu krvi (slično kao kod davanja krvi), kako bi se smanjila gustina krvi.

Uvek je važno otkriti i lečiti osnovni uzrok, a nijedna terapija ne bi smela biti započeta bez prethodne konsultacije sa lekarom. Redovne kontrole i laboratorijske analize su najbolji način da se prati uspešnost terapije i spreče komplikacije.

Simptomi povišenog hematokrita

Povećan hematokrit, osim što povećava rizik od stvaranja tromba, može biti praćen i raznim simptomima zbog zgušnjavanja krvi i otežanog protoka kroz manje krvne sudove. Najčešći simptomi su:

• Glavobolja i vrtoglavica – zbog smanjenog dotoka kiseonika do mozga.
• Zacrvenela koža, naročito lice, može postati primetno crveno.
• Pojačana viskoznost krvi – što se može manifestovati osećajem težine, umora ili zamora.
• Povećana sklonost ka grušanjima – češći nastanak modrica, trnjenje udova ili osećaj bockanja.
• Povišen krvni pritisak – jer srce mora jače da pumpa gušću krv.

Ovi simptomi su posebno izraženi ukoliko je uzrok povišenog hematokrita hronična bolest pluća, nepravilno funkcionisanje srca ili boravak na velikim nadmorskim visinama.

Lečenje niskog hematokrita prema uzroku

Dodatno, sniženi hematokrit može biti prisutan i kod bolesti koštane srži, kao što su razni oblici leukemije ili tokom primene hemoterapije. U ovim slučajevima, organizam gubi sposobnost da proizvodi dovoljan broj zdravih eritrocita, što se manifestuje simptomima poput slabosti, umora, vrtoglavice, otežanog disanja, bledila kože i sluznica, a u težim situacijama čak i gubitkom svesti. Ovakva stanja zahtevaju hitnu medicinsku procenu i lečenje.

Terapija niskog hematokrita zavisi od uzroka:

• Kod manjka gvožđa ili vitamina (npr. B12, folne kiseline), preporučuje se nadoknada putem ishrane ili uzimanja suplemenata.
• Kod bolesti bubrega koje utiču na proizvodnju eritropoetina, nekada je potrebna terapija lekovima koji stimulišu proizvodnju crvenih krvnih zrnaca ili, u težim slučajevima, transfuzija krvi.
• Kod poremećaja koštane srži (maligne bolesti), pristup se određuje u dogovoru sa hematologom i može uključivati primenu posebnih lekova, transfuzije ili druge specifične tretmane.

Važno je ne zanemarivati niske vrednosti hematokrita. Ukoliko se ne leče, mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija, pa je uvek preporučljivo da se osoba sa sniženim vrednostima blagovremeno javi lekaru radi određivanja uzroka i adekvatne terapije.

Koji simptomi ukazuju na nizak hematokrit?

Snižena vrednost hematokrita obično ne prolazi neopaženo, jer organizam šalje jasne signale da mu nedostaje kiseonika zbog manjka eritrocita ili hemoglobina. Najčešći simptomi koji prate nizak hematokrit su:

• Umor i opšta slabost – telo ne dobija dovoljno kiseonika, što može izazvati osećaj iscrpljenosti bez očiglednog razloga,
• Vrtoglavica i osećaj nestabilnosti, naročito pri naglom ustajanju,
• Kratak dah prilikom napora, pa i tokom svakodnevnih aktivnosti,
• Bljedilo kože i sluzokože – naročito na licu, usnama ili unutrašnjosti kapaka,
• Ubrzan rad srca (palpitacije), jer srce pokušava da nadoknadi manjak kiseonika,
• U težim slučajevima, mogući su i gubitak svesti ili omaglica.

Ovi simptomi nose određenu dozu rizika, te zahtevaju ozbiljno shvatanje i obaveznu konsultaciju sa lekarom radi daljeg ispitivanja uzroka smanjenog hematokrita.

Dodatna dijagnostika kod odstupanja HCT vrednosti

Kada se otkriju odstupanja u vrednosti hematokrita, lekar može preporučiti i dodatne analize kako bi otkrio uzrok. Najčešće se rade sledeća ispitivanja:

• Merenje nivoa hemoglobina – pomaže da se ustanovi da li je smanjen kapacitet krvi za prenos kiseonika.
• Određivanje nivoa gvožđa u serumu – korisno pri sumnji na anemiju zbog manjka gvožđa.
• Analiza vitamina B12 i folne kiseline – ove vrednosti su bitne, posebno kod makrocitnih anemija.
• Gasna analiza arterijske krvi (gasometrija) – daje uvid u opšte stanje oksigenacije i acidobaznog statusa organizma.

Ove dodatne analize omogućavaju preciznije određivanje uzroka odstupanja hematokrita i upotpunjuju sliku zajedno sa osnovnim parametrima koji se određuju iz krvne slike.