Insulin

Insulin je hormon koji se sintetiše u pankreasu i koga oslobađa pankreas. Insulin je jedan od glavnih regulatora koncentracije glukoze u krvotoku (održava normalan nivo glukoze u krvi, tako što transportuje glukozu iz krvi u ćelije). Ovom funkcijom insulin omogućava da ćelije pravovremeno iskoriste glukozu iz krvi za svoje energetske potrebe.

Insulin se koristi da se proceni sposobnost pankreasa za stvaranje insulina, kao pomoć u dijagnostici tumora koji proizvode insulin (insulinomi), u dijagnostici hipoglikemija (niskog nivoa glukoze u krvi), kao pomoć u dijagnostici insulinske rezistencije, kao i određivanja terapije kod dijabetesa tipa 2.

Insulin se određuje osobama koje imaju nizak nivo glukoze u krvi zajedno sa simptomima kao što su:

• znojenje
• palpitacije (“lupanje srca”)
• vrtoglavica, nesvestica
• osobama koje imaju dijabetes da se proceni preostala sposobnost pankreasa da proizvodi insulin
• osobama kod kojih se sumnja da imaju insulinsku rezistenciju

Vrsta uzorka i vreme kada se uzima uzorak

Uzorak: serum (venska krv)

Uzimanje uzorka se vrši najčešće ujutru posle noćnog gladovanja od 8-10 sati. Ponekada se uzorak uzima i u drugo vreme prema uputstvima lekara.

U Minmedik laboratoriji analiza isulina bude gotova istog dana.

Insulinska rezistencija

• Insulinska rezistencija je metaboličko stanje koje karakteriše povišen nivo insulina u krvi i otpornost (rezistencija) ćelija na insulinski signal.
• Pošto insulinska rezistencija predstavlja stanje u kojem ćelije slabo reaguju ili ne reaguju na insulin – nivo insulina u krvi raste. Insulin u krvi vezuje glukozu, čiji nivo u krvi takođe raste zbog nemogućnosti transporta unutar ćelija. Na taj način, insulinska rezistencija dovodi do visokog nivoa šećera u krvi.
• Insulinska rezistencija je reverzibilna, što znači da je moguće učiniti da ona nestane i sprečiti dalji napredak bolesti u predijabetes ili insulin-zavisni dijabetes (tip 2) pravovremenom dijagnozom, pravilnom ishranom i većom fizičkom aktivnosti.#

** Smatra se da insulinska rezistencija pogađa čak 30% današnje populacije.

*** Savremeni način života i dugotrajna neadekvatna ishrana dominantno bazirana na ugljenim hidratima često predstavlja dovoljnu predispoziciju za nastanak insulinske rezistencije.

Simptomi insulinske rezistencije

• Pojačana glad i želja za unosom ugljenih hidrata i prekomerna žeđ
• Učestalo mokrenje
• Lako dobijanje na težini i teško mršavljenje
• Prisustvo masnih naslaga – naročito u predelu stomaka i struka
• Osećaj pospanosti i zamora, naročito posle obroka, nedostatak energije i hronični umor
• Neredovan menstrualni ciklus
• Loša koncentracija, bezvoljnost, rasejanost

** Ukoliko prepoznajete jedan ili više simptoma sa ove liste, poželjno je da se javite lekaru – kako bi se utvrdio tačan uzrok simptoma koje osećate, te uspostavila ili isključila dijagnoza insulinske rezistencije fizikalnim pregledom i potrebnim laboratorijskim analizama.

Znaci insulinske rezistencije

Insulinska rezistencija se može manifestovati objektivnim znacima bolesti koje su identifikovane od strane lekara tokom pregleda pacijenta i mogu uključivati sledeće:

• Krvni pritisak veći od 130/80 mmHg
• Obim struka preko 100cm kod muškaraca, odnosno preko 89 cm kod žena
• Nivo glukoze u krvi (natašte) veći 5.6 mmol/L
• Nivo triglicerida u krvi (natašte) veći od 1.70 mmol/L
• Nivo „dobrog holesterola“ (HDL) ispod 1.00 mmol/L za muškarce ili ispod 1.30 mmol/L za žene
• Tamne, baršunaste mrlje kože (hiperpigmentacija), uobičajeno lokalizovane u predelu prepona, pazuha ili zadnje strane vrata.

Dodatni faktori rizika za nastanak insulinske rezistencije uključuju:

• Gojaznost (kod 70% gojaznih ljudi dolazi do insulinske rezistencije)
• Neaktivan način života
• Hronični stres, pušenje
• Ishrana bogata ugljenim hidratima
• Gestacijski dijabetes, porodična istorija dijabetesa
• Policistični jajnici (kod 60% žena sa polic.jajnicima), nealkoholna masna bolest jetre
• Starost (izloženije osobe starije od 45 godina)
• Hormonski poremećaji (Cushingov sindrom i akromegalija)
• Lekovi (antipsihotici, kortikosteroidi, tiazidni diuretici, beta-blokatori i statini)
• Problemi sa spavanjem (apneja)

Dijagnoza insulinske rezistencije

• Insulinska rezistencija se dijagnostikuje od strane lekara, kombinacijom lične i porodične anamneze pacijenta, fizičkim pregledom pacijenta i analizom rezultata laboratorijskih analiza.
• Porodična i lična anamneza pacijenta – tokom anamneze lekar će Vas ispitati sve o simptomima koje osećate, i ličnoj i porodičnoj istoriji bolesti.
• Fizički pregled pacijenta – vrši lekar, i on obuhvata osnovni pregled sa merenjem vrednosti krvnog pritiska i telesne mase.

Rezulati laboratorijskih analiza

1. Glukoza (šećer) – ovim testom se meri nivo glukoze u krvi ujutru nakon 10-12h noćnog gladovanja
2. OGTT test (Test tolerancije na glukozu ili test opterećenja glukozom) – je test kojim se procenjuje odgovor organizma na oralno unetu glukozu (šećer). Tokom testa se meri koncentracija glukoze (ili glukoze i insulina)u serijskim uzorcima pre i nakon konzumiranja vodenog rastvora glukoze. Za izvođenje OGTT testa je najčešće potrebno 2 do 3h. Kod 2h OGTT testa – meri se glukoza (i insulin )u: 0, (30), 60, (90) i 120 minutu. Kod 3h OGTT testa – u: 0, (30), 60, (90), 120 i 180 minutu.
3. Hemoglobin A1c test (HbA1c) – ovaj test pokazuje prosečan nivo glukoze u krvi u poslednja 2 do 3 meseca. Što je veća koncentracija glukoze u krvi to je veća koncentracija i HbA1c u krvi.Rezultate ovog testa lekar može koristiti u svrhu dijagnoze predijabetesa ili dijabetesa. Ukoliko imate dijabetes, rezultati ovog testa mogu pokazati da li je bolest pod kontrolom (u cilju praćenja efekata terapije i toka bolesti). HbA1c je glikozilirani hemoglobin, tj. hemoglobin za koga je hemijski vezana glukoza. HbA1c test se koristi u praćenju i dijagnostici insulinske rezistencije.
4. Lipidni status – podrazumeva grupu testova kojima se utvrđuju koncentracije: ukupnog holesterola, HDL holesterola i LDL holesterola i triglicerida u krvi. Vrednosti ovih parametara i njihovi međusobni odnosi mogu biti značajni indikatori za postavljanje dijagnoze insulinske rezistencije.

Osnovni test insulinske rezistencije

• Glukoza u krvi
• Insulin u krvi
• HOMA indeks (Homeostasis Model Assesment of Insulin Resistance)

HOMA indeks se izračunava na osnovu koncentracija glukoze i insulina iz uzorka uzete krvi (natašte). Vrednost HOMA indeksa služi za procenu funkcija beta-ćelija pankreasa (koje luče insulin) i stepena insulinske rezistencije.

• Visoke vrednosti HOMA indeksa (> 2.5) ukazuju na postojanje insulinske rezistencije, tj direktno su srazmerne stepenu insulinske rezistencije.
• Niske vrednosti HOMA indeksa (< 2.5) označavaju da ste osetljivi na insulin.

Osnovni insulinski rezistencija test se radi iz uzorka venske krvi pacijenta najmanje 8h nakon poslednjeg obroka (noćnog gladovanja).

• U Minmedik laboratoriji OGTT test možete uraditi bez čekanja, u terminu koji Vama odgovara (zakazati dan ranije). Rezultate i besplatno tumačenje rezultata testa dobijate istog dana.
• Za sve informacije oko pravilne pripreme i cene OGTT testa koji je propisan od Vašeg lekara, možete nas kontaktirati putem e-maila ili telefona: Tel: 011/43-83-995, Mob: 065/94-90-835
• E-mail: minmediklab@gmail.com

Komplikacije insulinske rezistencije

Ukoliko se insulinska rezistencija pravovremeno ne leči, može dovesti do razvoja sledećih stanja:

• Izraziti poremećaji u nivou šećera u krvi
• Predijabetes i Dijabetes tipa 2 (DM II)
• Bubrežna oboljenja
• Kardiovaskularna oboljenja (infarkt i šlog)
• Problemi sa vidom
• Karcinom
• Alchajmerova bolest

Insulinska rezistencija u trudnoći

• U normalnoj trudnoći, metabolizam majke se transformiše u onaj koji karakteriše insulinska rezistencija. Ovo se događa zbog toga da bi fetusu uvek bila obezbeđena dostupnost hranljivih materija, dok se istovremeno podržavaju metaboličke potrebe majke.
• Insulinska rezistencija izazvana gojaznošću pre trudnoće, biva dodatno pojačana trudnoćom.
• U toj situaciji, u intrauterinom okruženje se javlja višak hranljivih materija u vidu glukoze, ,b>lipida i aminokiselina, uporedo sa metaboličkim poremećajima koji uključuju upale i oksidativni stres. Kada se ovome dodaju savremeni način života, nepravilna ishrana i višak gestacijske težine – metabolizam trudnice i mikrobiom se dodatno menjaju.
• Kod žena sa insulinskom rezistencijom može se očekivati da će se stanje menjati tokom trajanja trudnoće. Do promena posebno dolazi u trećem trimestru – kada se insulinska rezistencija jače ispoljava.
• Insulinska rezistencija može biti značajan faktor koji utiče na plodnost. Vrlo je česta kod žena koje imaju sindrom policističnih jajnika (PSOC) – javlja se kod 60% žena sa policističnim jajnicima.
• Razlog tome je porast i disbalans hormona do kojih dolazi u stanjima insulinske rezistencije. Iako je primarni poremećaj vezan za porast nivoa insulina, poremećen nivo insulina utiče i na balans drugih hormona – na primer može doći do porasta nivoa testosterona (povećana maljavost i akne) koji u potpunosti može zaustaviti ovulaciju.
• Takođe, povišen nivo insulina može uticati i na druge hormone koji su važni za začeće: FSH (folikostimulirajući hormon), LH (luteinizirajući hormon), estrogen i progesteron. Dolazi do povećanja LH – koji dovodi do poremećaja ciklusa i ovulacije. Stoga insulinska rezistencija može poremetiti implantaciju uspešno oplođene jajne ćelije u matericu. Zbog toga je potrebno postavljanje dijagnoze, nakon čega se dobija terapija, koja će doprineti uravnoteženju hormona i omogućiti začeće.

Na ispoljavanje insulinske rezistencije u trudnoći mogu uticati različiti faktori, a najčešći su:

• Uticaj hormona placente
• Gojaznost
• Fizička neaktivnost
• Nezdrava ishrana
• Genetski faktori

Ukoliko kod trudnice nije dijagnostikovan dijabetes ili insulinska rezistencija pre začeća, već do porasta nivoa glukoze u krvi dođe tokom same trudnoće – takvo stanje se naziva gestacijski dijabetes. Zbog toga je jako bitno da trudnice, bez obzira da li im je dijagnostikovana insulinska rezistencija ili dijabetes pre začeća, redovno kontrolišu nivo glukoze u krvi.

Redovnim kontrolama, preporukama lekara i pravovremenim laboratorijskim testiranjem, čak i u slučaju dijagnostikovane insulinske rezistencije, dijabetesa ili gestacijskog dijabetesa, bebe se uglavnom rađaju zdrave i bez ikakvih zdravstvenih problema.

Insulinska rezistencija i ishrana

• Pravilna ishrana je važan faktor koji u prevenciji dijabetesa i insulinske rezistencije može napraviti veliku razliku. Adekvatna ishrana doprinosi da nivo insulina i šećera u krvi dugoročno ostanu pod kontrolom – sprečava nastanak insulinske rezistencije, a u slučaju postojanja dijabetesa može doprineti boljim upravljanjem toka bolesti.
• Pravilna ishrana podrazumeva: sveže voće (vitamini, minerali, vlakna), mnogo svežeg zelenog lisnatog povrća (ima malo ugljenih hidrata i kalorija) i hrana bogata vlaknima (bademi, brokoli, sočivo, ovsena kaša🡪 ravnoteža šećera u krvi) u ishrani su odličan izbor u borbi protiv insulinske rezistencije.
• Ograničiti unos ugljenih hidrata –mogu se unositi ugljene hidrate iz voća, povrća, integralnih žitarica, pasulja i iz mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem masti. Smanjiti unos ugljenih hidrata iz prerađene hrane kao što je beli hleb i testenina.
• Proteine ne unositi u kombinaciji sa puno masti. Ograničite unos proteina goveđeg, jagnjećeg i svinjskog mesa, a povećajte unos proteina kroz: pileće ili ćureće meso, ribu, nemasni sir i belanca,biljne proteine.
• Zamena zasićenih i trans masti sa zdravim mastima može smanjiti insulinsku rezistenciju. To znači da treba smanjiti meso, punomasne mlečne proizvode, a koristiti maslinovo i susamovo ulje.
• Mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti –smanjuju insulinsku rezistenciju.
• Izbegavati: prerađenu hranu (prekomerna količina šećera, masti, soli), zaslađene napitke (gazirani napici) i šećere, zasićene trans masti (hrana pržena u uljima (tzv. fast food).

** Rano otkrivanje znakova insulinske rezistencije, u kombinaciji sa promenom životnih navika i ishrane, jako je važno u preventivi predijabetesnog stanja.

U Minmedik laboratoriji testove insulinske rezistencije možete uraditi bez čekanja, u terminu koji Vama odgovara. Rezultate i besplatno tumačenje rezultata testa dobijate istog dana.

Za sve informacije oko pravilne pripreme i cene testova insulinske rezistencije možete nas kontaktirati putem e-maila ili telefona:

• Tel: 011/43-83-995, Mob: 065/94-90-835
• E-mail: minmediklab@gmail.com