Hepatitis A

Hepatitis A je tzv. bolest prljavih ruku, tj. najlakše se prenosi prljavim rukama, lošom higijenom i kontaminiranom hranom i vodom koji su došli u dodir sa inficiranim izmetom.

Simptomi

Najočigledniji simptom je žutica (žuta boja kože i beloočnica). Ostali, opštiji simptomi koji se mogu javiti jednu do dve nedelje pre pojave žutice, su:

• povišena temperatura (uglavnom od 38 do 39 °C),
• mučnina,
• povraćanje,
• umor,
• gubitak apetita (anoreksija),
• bol u stomaku (abdomenu) u predelu jetre,
• bol u zglobovima (artralgija),
• bol u mišićima (mijalgija),
• glavobolja,
• upala sluznice nosa, sinusa, usne šupljine i krajnika (faringitis),
• svetla stolica (boje ilovače),
• tamna mokraća.

Po pojavljivanju žutice, ovi opšti simptomi se polako povlače, a dolazi do povećanja jetre koja postane osetljiva na dodir. Međutim, kod najvećeg broja bolesnika zaraženih virusom A, žutica se uopšte i ne pojavi.

Simptomi su uočljiviji kod odraslih osoba, nego kod dece. Osoba je najviše zarazna nedelju dana pre početka simptoma i tokom prve nedelje trajanja simptoma. Inkubacija (vreme od trenutka zaraze do pojave prvih simptoma) može trajati od 15 do 45 dana. Simptomi se uglavnom naglo jave.

Kod analize krvi obolelih osoba, enzimi jetre (serumska alanim aminotransferaza - ALT i aspartat aminotransferaza - AST) su povišeni i često pokazuju vrlo visoke vrednosti.

Simptomi obično traju manje od dva meseca, a većina obolelih se oporavi za šest meseci bez ikakvih posledica. Hronični oblik (traje duže od 6 meseci) ovog tipa hepatitisa ne postoji za razliku od virusa B i C koji su mnogo opasniji. Kad se čovek jednom izleči od virusa A, on stiče imunitet na njega.

Komplikacije kod hepatitisa A su vrlo retke, a do njih može doći kod osoba koje već imaju oštećenu jetru, zato što su npr. obolele od hepatitisa C ili su starije od 50 godina.

Način infekcije

Hepatitis A se prenosi gotovo isključivo fekalno-oralnim putem. Slaba lična higijena, prljavština i prenaseljenost naročito pogoduju širenju virusa A. Najlakše ga je dobiti konzumiranjem zaražene hrane i vode. Hepatitis A se lako širi između članova porodice, kao i unutar institucija poput obdaništa, predškolskih i školskih ustanova. Po epidemiološkim podacima hepatitis A se češće javlja u kasnu jesen i u ranu zimu.

Lečenje

Lečenje od hepatitisa ne podrazumeva nikakve složene procedure, već se sastoji od sledećeg:

• odmor,
• dijeta,
• mirovanje tokom jedne do četiri nedelje po postavljanju dijagnoze,
• nikakvi posebni lekovi se ne uzimaju.

Prevencija

Glavni način da se spreči širenje virusa A je higijena. Ruke treba redovno prati pre pripremanja i konzumiranja hrane, nakon obavljanja nužde, nakon rukovanja pelenama i kondomima. Treba izbegavati deljenje pribora za jelo i piće sa drugim osobama. Higijenske navike su prepreka širenju ne samo virusa A već i mnogih drugih virusa. Ne kaže se slučajno da je "higijena pola zdravlja".

Vakcinacija

Pored higijene, jedan od načina prevencije hepatitisa A je vakcinacija. Naročito je važno da se vakcinišu osobe za koje postoji veća verovatnoća da dođu u dodir sa zaraženima. Zato se vakcinacija preporučuje:

• zaposlenima u obdaništima, predškolskim i školskim ustanovama koji se brinu o deci,
• zaposlenima u domovima za stare osobe,
• radnicima koji rade u kanalizaciji ili dolaze u dodir sa otpadom,
• narkomanima, ako dele igle.

Vakcinacija se preporučuje i osobama koje putuju u one delove sveta gde je hepatitis A vrlo čest. To su:

• Azija (naročito jugo-istočna),
• Afrika,
• Južna Amerika.

POVEZANE TEME