Trombociti ili krvne pločice

Izgled krvnih ćelija. S leva na desno: eritrocit, trombocit i leukocit.

Izgled krvnih ćelija. S leva na desno:
eritrocit, trombocit i leukocit.

Broj trombocita u krvi

Normalan broj krvnih pločica je od 150 do 400 milijardi po litru krvi.

Šta su to trombociti?

Trombociti su male krvne ćelije prečnika od 2 do 4 mikrometra čija je osnovna uloga zaustavljanje krvarenja putem stvaranja trombocitnog čepa i koagulacije krvi.

Ako dođe do krvarenja, tj. povrede krvnog suda, reakcija organizma se može opisati u tri faze:

  • U prvoj fazi se sužava krvni sud pod dejstvom odgovarajućih supstanci koje se izlučuju.
  • U drugoj fazi se aktivaraju trombociti. Oni menjaju svoj oblik, na njihovoj površini se stvaraju nastavci, uz pomoć kojih se trombociti međusobno povezuju i stvaraju trombocitni čep. Ukoliko je povreda manja, ovde se reakcija organizma na krvarenje zaustavlja, a ako nije, onda započinje i treća faza, odnosno koagulacija krvi.
  • U trećoj fazi dolazi do koagulacije krvi u čemu trombociti imaju bitnu ulogu jer luče kalcijum, fosfolipide i ostale supstance kojima se regulišu proces koagulacije.
Mreža trombocita koja zadržava ostale krvne ćelije i time sprečava krvarenje

Mreža trombocita koja zadržava
krvne ćelije i time sprečava krvarenje.

Suština koagulacije krvi je aktiviranje proteina fibrina koji se povezuje u polimere gradeći mrežu u koju se hvataju krvne ćelije: eritrociti, leukociti i trombociti.

Bolesti trombocita

Bolesti trombocita ili krvnih pločica se mogu podeliti u dve grupe:

  • Bolesti praćene smanjenim brojem i funkcijom trombocita - trombocitopenija i
  • Bolesti praćene povećanim brojem trombocita - trombocitoza.

Smanjen broj i funkcija trombocita ili trombocitopenija

Trombocitopenija može biti kvantitativna i kvalitativna.

Kvantitativna trombocitopenija je praćena smanjivanjem broja krvnih pločica ispod 50 milijardi po litru krvi (normalan boj trombocita je od 150 do 400 milijardi po litru krvi). Ovako smanjen broj krvnih pločica može uzrokovati spontana, tačkasta krvarenja koja se zovu trombocitne purpure. Ovakva krvarenja se mogu javiti svuda po telu i na sluzokoži. Daljim smanjenjem broja trombocita (ispod 30 milijardi po litru) može doći do smrti usled spontanog krvarenja.

Uzrok smanjenja broja krvnih pločica može biti usled njihove smanjene produkcije ili povećane potrošnje.

Smanjena produkcija trombocita može biti:

  • Urođena:
    • Viskot-Oldrihov sindrom,
    • Amegakariocitna trombocitopenija,
    • Autoimuni limfoprolifetarivni sindrom.
  • Stečena:
    • Smanjena produkcija zbog lekova kao što su npr. citostatici (koriste se za lečenje tumora) koji mogu delovati direktno na koštanu srž i tako smanjiti produkciju trombocita, ali i crvenih krvnih zrnaca (aplastična anemija). Još neke grupe lekova - kinini, neki diuretici, antibiotici mogu izazvati blažu trombocitopeniju.
    • Trombocitopenija izazvana alkoholom,
    • Poremećaji koštane srži kao što su aplastična anemija, mijelodiplastični sindrom (preleukemija) i leukemija takođe mogu dovesti do smanjenja produkcije trombocita. Kod širenja (metastaza) nekih tumora u koštanoj srži nastaje trombocitopenija zbog nedostatka mesta.
Trombociti i eritrociti

Trombociti i eritrociti.

Povećana potrošnja trombocita može nastati iz imunoloških i neimunoloških razloga.

Kvalitativna trombocitopenija se karakteriše poremećajem funkcije trombocita. U ovom slučaju broj trombocita može biti i normalan, ali su defektni pa ne mogu obavljati svoju funkciju. Primeri ovih pojava su:

  • Bernard-Sulijerov sindrom, i
  • Trombastenija Glancman.

Povećan broj trombocita ili trombocitoza

Zbog povećanog broj krvnih pločica postoji rizik za nastanak tromboze (spontanog zgušnjavanja krvi).

Uzrok esencijalne trombocitoze je poremećaj pluripotentne matične ćelije iz koje nastaju sve ostale ćelije krvi.

Ako smatrate članak korisnim, podelite ga sa prijateljima:

NAJČITANIJI ČLANCI

Proširene vene

Proširene vene izazivaju neugodan bol naročito pri stajanju i stvaraju osećaj "teških" nogu. Od proširenih vena boluje oko 25% žena i 15-20% muškaraca. Pročitajte kako ih sprečiti.

Štitna žlezda

Štitna žlezda kontroliše metabolizam i veoma je važna za pravilan razvoj fetusa tokom trudnoće. Pročitajte kako da prepoznate simptome u poremećaju rada štitne žlezde.

Holesterol

Holesterol obično prati negativna konotacija, ali on ima i svoju korisnu funkciju u organizmu: potreban je za izgradnju ćelija i proizvodnju nekoliko osnovnih hormona.

Krvni pritisak

Povišeni krvni pritisak je poznat i kao „tihi ubica“ jer se njegovo štetno dejstvo oseti tek kada situacija postane ozbiljna. Može da dovede do ateroskleroze i moždanog udara. Pročitajte kako ga održati u normalnim granicama.

Dobar holesterol

Good guy and bad guy: dobar holesterol uklanja loš holesterol sa unutrašnjih zidova krvnih sudova.

Hepatitis

Hepatitis je bolest jetre najčešće izazvana hepatitisnim virusima, ali ne i samo njima.