Kalcijum (Ca)

Mlečni proizvodi su bogati kalcijumom.

Količina kalcijuma u krvi

Normalne vrednosti kalcijuma su od 2,2 do 2,7 mmol/l (milimola po litru krvi).

Povišene vrednosti kalcijuma (hiperkalcijemija)

Povišene vrednosti mogu biti opasne po život za razliku od sniženih vrednosti.

Uzroci povišenih vrednosti su:

• Povećano izlučivanje paratireoidnog hormona,
• Maligna oboljenja,
• Intoksikacija vitaminom D,
• Sarkoidoza - (grč sarkoeides sličan mesu, ossis stanje) oboljenje nepoznatog uzroka, zahvata sve organe, najčešće pluća i limfne žlezde, kožu, kosti ruku i jetru; nije maligno; simptomi: promene na koži u vidu crvenih pečata, s visokom temperaturom.

Paratireoidna žlezda luči paratireoidni hormon koji reguliše koncentraciju kalcijuma (Ca), fosfora (P) i magnezijuma (Mg) u organizmu. Paratireoidna žlezda se nalazi neposredno iza štitne žlezde.

Simptomi kod povišenih vrednosti

Mnogi pacijenti sa blago povišenim vrednostima su bez simptoma, a povećane vrednosti kalcijuma se otkrivaju slučajno pri rutinskom pregledu.

Teža hiperkalcijemija se karakteriše:

• Gubitkom apetita,
• Zatvorom,
• Mukom,
• Povraćanjem,
• Bolovima u trbuhu.

Ekstremno povišene vrednosti mogu biti udružene sa:

• Emocionalnom labilnošću,
• Konfuzijom,
• Delirijumom,
• Psihozom,
• Komom.

Neuromišićni simptom je izrazita slabost skeletne muskulature.

Prisutna je nefrolitijaza ili urolitijaza (kamen u bubregu).

Terapija kod povišenih vrednosti

Svako povećanje u krvi iznad 2,99 mmol/l zahteva terapiju. Sprovode se sledeće mere:

• Poboljšavanje izlučivanja kalcijuma putem bubrega primenom diuretika,
• Povećanje deponovanje kalcijuma u kostima primenom fosfata, indometacina, kalcitona,
• Smanjivanje unosa kalcijuma hranom.

Ako nijedan od ovih postupaka ne daje rezultate, radi se hemodijaliza.

Snižene vrednosti kalcijuma (hipokalcijemija)

Uzroci sniženih vrednosti kalcijuma su:

• Nedostatak vitamina D (rahitis, osteomalacija - omekšavanje kostiju),
• Odsustvo ili smanjeno izlučivanje paratireidnog hormona,
• Smanjen unos ili apsorpcija kalcijuma,
• Povećan gubitak kalcijuma zbog bolesti bubrega.

Simptomi kod sniženih vrednosti

Simptomi su neurološke prirode. Na slabo snižene vrednosti kalcijuma (slaba hipokalcijemija) ukazuju simptomi koji su slučajno otkriveni (npr. katarakta, edem papile). Takođe, usporeni razvoj prikrivene hipokalcijemije može dati sumnju na demenciju "nepoznatog porekla", depresiju ili psihozu.

Jako snižene vrednosti kalcijuma (jaka hipokalcijemija) uzrokuju generalizovane grčeve koji mogu biti uzrok laringospazma. Generalno, spazam je motorička disfunkcija koju karakteriše povišeni tonus mišića, a prefiks laringo se odnosi na grkljan. Laringospazam prati pojava gušenja.

Najčešći klinički sindrom sniženih vrednosti kalcijuma je tetanija koju karakterišu:

• Osećaj trnjenja usana, jezika, prstiju ruku i stopala,
• Bolovi u mišićima,
• Spazam muskulature lica.

Tetanija predstavlja oboljenje živaca koje se manifestuje u vidu jakih i dugotrajnih grčeva u simetričnim delovima tela (najčešće gornjim ekstremitetima). Tetanija je uglavnom mladalačka bolest, ali se javlja i kod trudnih žena, dojilja i alkoholičara.

Terapija kod sniženih vrednosti

• Akutna hipokalcijemija – sprovodi se intravenska infuzija soli kalcijuma. Može se dati 10 ml 10%-og rastvora kalcijum-glukonata.
• Hronična hipokalcijemija – primenjuju se oralni preparati kalcijuma i vitamina D (kalcitriol). Kalcijum može da se dâ i kao kalcijum-glukonat ili kalcijum-karbonat. Neophodna doza je 1-2 g/dnevno.

Ako smatrate članak korisnim, podelite ga sa prijateljima:

KORISNI I ZANIMLJIVI ČLANCI: